Оџачар Милош Тасковић, је пример како млад човек заврне рукаве, узме четку у руке ирадећи чува славу старог заната. Оџачарски алат је готово цео век у рукама чланова његове породице, па се ни он није много двоумио којим ће путем да крене. Његова мера је чишћење 10 до 15 димњака дневно, а предност у хладним данима, да помоћ оџачара стигне што пре, имају породице са малом децом и наши старији суграђани.
-Посла има, кад почне зима, радим до касно у ноћ и трудим се да решим све проблемe око димњака. Најгоре је кад је баш хладно, онда помоћ мора да буде брза али не може баш увек тако - каже тридесетпетогодишњи оџачар Милош Тасковић, који је прави изузетак, јер се као млад човек прихватио старог, тешког и одговорног оџачарског посла.

Потрудио се да за све ове године од када ради посао оџачара, потпуно овлада свим мајсторијама, које му помажу да ради. Зато се поред четке и тега, у његовим рукама нађу и бушилица, клешта, шпакла и друге алатке а на рукама беле рукавице, уместо црних од гара и чађи. Премошћује, буши, мери, уграђује, монтира, па чак и зида, а све како би његове муштерије зиму провеле у топлим домовима. Сајла дуга и до 15 метaра, вођена његовом руком, успешно крчи пут, кроз чађ и смолу. Различите проблеме везанe за грејање Милош успешно решава.
Он тврди, да свако ко остане без грејања у зимским данима, јер му je димњак запушио, зна зашто оџачар доноси срећу.
-Наша четка, враћа заправо топлоту у домове. Међутим, саветујем да се не чека зима, већ да се оџаци чисте раније, и само тако ћемо сви мирно чекати хладне дане – саветује наш оџачар.

Милош прeпоручје, да сви они се греју на чврста горива, мора да пазе на многе компоненте, први је наравно да оџаци буду прописно озидани, затим да се оџаци и чунци редовно чисте, затим не треба да се ложи са мокрим дрвима.
-Најтеже је у стамбеним зградама, ту оџаци нису чишћењи и по целу деценију, а оно што је још страшније нема договорa између комшија, тако да углавном долазим заједно са ватрогасцима или после њих - говори наш саговорник и додаје да се у кућама оџаци боље одржавају, али има и оних који су стари и дотрајали.
Занат је учио од свог деде Радисава најчувенијег прокупачког оџачара, кога многе генерације памте по традиционалном црном оделу и капи, како бициклом крстари градом. Милош још наглашава да је дедина оџачарска четка у тешка времена хранила многобројну породицу и зато дугује деди да овај посао ради најбоље.