Ово је прича о нашем суграђанину, Ненаду Гиздавићу кога већина наших грађана зна са свих дешавања у нашој цркви Светог Прокопија, остали га знају из града где свакодневно вози свој скутер за инвалиде.

-Ја се зовем Ненад Гиздавић, имам 46 година и живим у граду Светог Велкомученика Прокопија, Прокупљу. Моје детињство личило је на свако друго, до одласка на одслужења војног рока био сам дете за пожелети, мање-више, једина мана ми је била да нисам хтео да учим. Тако је било све до странпутице којом сам кренуо и полаганом препуштању криминалу, наркоманији и свеопштој животној заблуделости. Раскалашан живот довео ме је једног летњег дана, тачније 13.06.2001. године, до клиничке смрти, коју сам зарадио од последица два убода ножем у пределу груди. То је оставило велике последице на моје физичко стање, а поред тога дуго сам био у тешком, депресивном стању. Знао сам да ћу наредни период у животу бити инвалид. Свестан сам да сам сносим одговорност за своје поступке. Не тражим „кривца“ у другима, не оптужујем „околности“ нити желим да оправдам своје одлуке у том раздобљу живота. Новонасталим стањем инвалидитета постао сам физички спречен да даље живим без кочница, граница и устручавања, јер сасвим је извесно на којој страни бих завршио. Због тога сам захвалан Богу, а захвалан сам му још и на томе што сам се нашао на уској стази покајања. Што нисам одбачен и што сам прихваћен од свих у црквеној заједници у Прокупљу. Чудним сплетом околности, а у Господу ништа није случајно, баш у време када сам осетио да сам бескористан, добио сам послушање да у нашој цркви снимам беседе, важније догађаје и да будем администратор „ Yоутубе“ канала цркве Св. Прокопија у Прокупљу.
О покајању бих скромно додао оно што је опште познато, задњи старозаветни пророк Св. Јован Крститељ - Претеча је проповедао покајање речима: “Покајте се, јер се приближило Царство небеско“. А и Спаситељ наш Господ Исус Христос тим речима почиње своју мисију ... Света Тајна Покајања је једна од седам Светих Тајни наше Православне Цркве и она се понавља. Она је уско повезана са исповешћу, јер се преко исповедања грехова спознају слабости свих нас. Псалмопојац Давид у педесетом покајном псалму, неизоставном на свакој јутарњој молитви, у једном од стихова каже: "... јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном". Тим речима, он подсећа на грешну природу сваког од нас. И сам знам безакоње своје, и грех је мој стално преда мном, али често заборавим на то по слабости својој–рекао је за наш портал Ненад Гиздавић.

О свом животу Ненад је написао и књигу „Дешавања у мени“, која је угледала светлост дана 2016.године. До сада поделио и продао око 1.500 од 2.000 штампаних примерака. У припреми је и треће издање ове књиге. Куповином ове књиге, која је писана у форми исповести, помаже се изградња храма који ће бити посвећен Св. Ђорђу у Прокупљу. Књигу је писао 20-25 дана, имао је нешто написано од раније, па је то мало прочешљао и уклопио са овим сад што се дешава, његовим уласком у веру и Цркву Божију. Све је писао у порукама мобилног телефона, мисли, поуке дешавања у њему те је тако књижицу склопио у целину, али је дуго настајала пре тога.
Понос наше цркве нисам ја, већ четири монаха и две монахиње, које је изнедрио наш духовни дом, чијим молитвама и молитвама свeштеника који служе у храму Св. Вл. Мч. Прокопија смо сви ми добро.-рекао нам је на крају разговора Ненад. У нашем граду се налази најстарија црква на данашњем тлу Србије, после Петрове цркве у Новом Пазару. У њој се налазе мошти два свеца, заштитника града Светог Прокопија и делови моштију Светог Ђорђа. Ни ми сами нисмо свесни значаја овог храма.Зато су наши суграђани из „Филм клуба Прокупље“ решили да сниме филм „Покајник у покушају“ у којем ће главни актер бити јунак наше приче Ненад Гиздавић. Ово је само један део животне приче нашег суграђанина Ненада, који је показао да се све може уз велику подршку најближих, челичну вољу и веру у Бога. Он је успео да се са велике странпутице у делу свог живота, врати на прави пут.


Редакција