Са својим родним градом и Србијом у срцу и безброј спортских одличја освојених на европским и светским такмичењима у кик-боксу и боксу, без којих никуда не иде већ четири године у далекој Кини живи и ради Прокупчанка Јована Крстић (35).

Ова наша успешна спортискиња у борилачким вештинама своју радну каријеру, гради као тренеркик бокса радeћи са свим генерацијама у кинеском граду Шенџену. За њу је живот у Кини динамичан и занимљив, а посебно истиче да се Срби овде подржавају и помажу једни другима.

Јована Крстић се у Кину упутила пре четири године, за собом остављајући успешну спортску каријеру у кик боксу и женском боксу у којој је освојила одличја највишег сјаја, суверено владајући спортским борилиштима.
- Нађох се на другом континенту, другачијем, чудном али истовремено и јако лепом, пре свега са снажном и позитивном енергијом коју осећам и са којом сам окружена. Волим променe, не плашим их се, волим да истражујем, упознајем... Није било лако на почетку, али сам се изборила. Овде је изузетно добро што се ми из Србије подржавамо али и што ова земља пружа велике и увек нове шансе за рад и успех – објашњава Јована, осврћући се на своје прве дане у Кини.

Наша саговорница навела је да се у свом раду води искуством које је стекла тренирајући, али и све време учећи од српских а и немачких тренера са којим је радила једно време док је боравила у тој земљи и похађала тренерске школе.
-Моје искуство и освојена спортска одличја отворили су ми многа врата. Оно што је посебно важно је да сам увек спремна да учим . Ипак, ја сам овде започела да радим са великим и квалитетним предзнањем. Довољно искусна у сваком сегметну и спремна да се борим за своју будућност. Искуство које сам донела са собом, коначно се исплатило. Поштовање не изостаје. Таман онако како треба, задовољна сам и ништа не бих мењала- казала нам је Јована.
За њу није чудно зашто тренери свих спортова имају толико посла. Према њеним речима у Кини се много води рачуна о физичкој активности. То се види на сваком кораку чак и на улици. Свуда се срећу групице људи од 40 до 100 година старости, како уз музику ђускају, али озбиљне кореографије кинеских плесова. Такође, када ходају улицом, уз ход, присутни су и још неки покрети који су ми у почетку били чудни али кратко након тога почела сам и сама да их користим. Цуркулација не сме да стане. То вам говори колико и како гледају на спорт. Вежбање их одржава.
- Што се тице дече, од малих ногу, имају своје тренинге. Уз све друге активности, обавезан је спорт, он је битан. Моје искуство да за Кинезе године не представљју ограничење да се баве спортом, ја сам радила и са децом од три али и људима од 66 година – сматра она.

Јована се уверила да су на овом подручју борилачки, контакt спортови у експанзији захваљујући неким од кинеских бораца који си постали шампиони у две највеце светске организације и да сви пре свега врхунски спортисти имају велику подршку за свој рад.
Не иде баш све увек по плану, и Јована се суочавала са проблемима, са незадовољством, овде јој то теже пада далеко од своје земље и родног града и најважније далеко од чланова своје породице. Међутим као што је годинама то радила на спортским борилиштима, тако и у животу Јована не одустаје. Бори се и побеђује.
-Поздрав за све из тропског града Шенџена. Вратићу се у своју земљу да радим са децом из Србије и пренесем им своје знање – поручила је Јована Крстић.

Иако, јој је прва спортска љубав био фудбал, кога је тренирала у нишком клубу „Бубамара“ Јована је највеће спорске успехе остварила у кик боксу и боксу. Јована је овим спортом почела да се бави захваљујући старијим сестрама Марији и Александри. Као осмогодишња девојчица, имала је први контакт са кик боксом у боксерској сали у подруму биоскопа у Прокупљу код тадашњих тренера Цеке тренер за ножну технику и Чађе тренер за ручну технику. Чак се овим спортом бавила и у Црвеној Звезди у Београду. Највише наступа остварила је са кик бокс клуб “Обилић” који је након бомбардовања почео да ради у Прокупљу, селећи се из Приштине. Јована је члан „Обилића“ постала почетком 2002. од тада, па све до 2012. докле и траје траје њена успешна такмичарска каријера. Била је и члан Тигрова из Јагодина. Јована Крстић је у кик боксу била првак Србије у свим дисциплинама више од двадесет пута, у рингу је остала непоражена у Србији пуних 6 година. У ризници ове наше спортискиње је и бронзана медаља светског првенства у Скопљу 2011. године. Тада је постала државни стипендиста, што је представљало једно од највећих признања за тадашње успеха. За 2013. годину везане су промене у Јованиној каријери и она прелази на аматерски бокс. Каријеру наставља у Немачкој и тамо али и на многим интернационалним такмичењима широм Европе остварују значајне резултате. Наравно не запоставља такмичења у Србији, па је три пут постала првак Србије у боксу и остварила место у српској репрезентацији. Имала је понуде да каријеру гради и у професионалном боксу.