Живорад Пејчић, радник Јавног предузећа „Хамеум“ у Радној јединици „Зеленило“ због природе посла је често на улици, чисти тримером, реже, сади, а издваја се од својих колега, јер увек на глави има шешир, што његовој појави даје посебан шарм. Он је заправо врло елегантан и поносан на свој став, без обзира које је доба године или дана. Са шеширом, он личи на Дон Жуана, каваљера који дубоким наклоном дамама упућује поздрав. Такав је и када ради, па је његова појава и став нешто што привлачи пажњу.

Шешири су за њега израз културе и уредности, а бира их према годишњем добу. Пролећни и летњи су светлији и од тањег материјала , а јесењи и зимски су тамних и боја и топији.

-Први шешир добио сам као шестогодишњак и отада никуд без шешира. Мада, морам да кажем да је качкет, добра замена за шешир - каже човек са шеширом Живорад Пејчић , који живи у Доњој Трнави.

Он шешир увек носи, и кад ради, кад иде до продавнице, док шета и кад пође на свечаност.

Благи наклон и подизање шешира обавезан је поздрав за даме, код Живорада. Лепо понашање је правило, а поготову кад се носи шешир.

-Народ, лепо каже да шешир главу краси , али он одаје и карактер човека. ЛЈуди који их носе су културни, углађени и лепо васпитани – објашњава нам Живорад и додаје да шешир има и низ практичних функција , као што су то да штити од врућине, хладноће ветра и кише, али и да се дами искаже поштовање.

Најслађе му је да када заврши неки посао, или када чује лепу вест, накриви шешир и тако покаже своје задовољство.

С.Р.