Миланка Нешић (58) из Бресничића је најбољи мајстор за печење ракије и зато она већ неколико деценијa уназад оповргава мишљење, да је печење ракије мушки посaо. Не само што је најбољи мајстор у свом селу, већ је позната и у читавом крају. Она је овај посао научила уз мушке чланове породице Нешић, свекра и супруга, а последњих година са сином Иваном (37) у сезони испече и стотину казана ракије.

Како је постала најбољи и најтрежении мајстор, за овај посао који сабира сву традицију српског села у јесењим данима, и за саму Миланку је непознаница. Ипак, каже да су неки од кључних одговора велики рад и искуство. Она наглашава да се рецепт за печење ракије, чува у породици, да му свака генерација даје свој печат. За нашу саговорницу је то добро чувана породична тајна коју мајстор неће тако лако поделити са другима. Миланка са сигурношћу још тврди да сваки посао буде боље урађен ако жена води главну реч.
-За један дан од јутра до мрака испечемо и до 10 казана. За добру ракију потребна су сува дрва, квалитетна џибра и добар мајстор. Ракија не сме да се „изгори“, да изгуби арому, то је најважније. Колико јаку ракију печемо договарамо се са домаћином. Најчешће до 22 града, та се највише тражи. Свеједно ми је да ли правимо препек или печемо ракију и један и други посао захтевају концентрацију – објашњава Миланка и додаје да доста тога зависи и од врсте и квалитета воћа.
За печење по казану узимам ракију или новац, како се договорим са домаћином. Каже да ће посла имати још до краја новембра, а након тога следи пауза.

Миланка и Иван највише испеку ракију од шљива, има и јабуковаче, комовице, ракије од крушке и дуње. За дуњу каже, да мора да се добро прпреми, а да се њено врење подстиче шећером и квасцем. Последњих година, велики број домаћинстава из краја пече ракију и од вишње, јер ово воће има ниску откупну цену, па им се више исплати да пеkу ракију. Ових дана се у Бресничићу пече углавном комова ракијa, а има и дуње.
-Кад прва ракија, првенац, потече из казана онда се она сипа у чашицу и баци у ватру, по пламену који из ње букне ја знам да ли смо направили добар посао, односно да ли ће из луле изаћи добра ракија – одаје делимично тајну свог мајсторства Миланка. Она још каже још да добро мора да се контролише и количина воде али још o много ситница треба да се води ред да би ракија била како треба. Уз то овај посао захтева и велику пажњу и због безбедности, јер мала необазривост, може да доведе до опасних повреда.
Миланка не пије, а јачину ракије мери уз помоћ градомера, али јој је потребно да на језику осети само кап и да тачно процени јачину ракије.