Снажан, неодољив шарм, изузетна харизма и привлачност чине, између осталог, Стефана Унића посебном личношћу нашег иноваторског, политичког, студентског и јавног живота.
Стефана прати глас да уме да буде јако љубазан, комуникативан, срдачан, али и јако ћудљив.....
Његова специфична духовитост, којом нас својим личним наступон на телевизијама лежeрно, а прецизно суочава и са неким мање лепим ставрима попут разних истраживања наше свакодневнице, носи зрак, знак и снагу његовог дубоког, слојевитог сагледавања ствари и проницљивости која израста из, очигледно, његовог дубоког промишљана.

Стефан Унић је студент машинства. Основно и средњошколско образовање је завршио на територији општине Трстеник. Од шеснаесте године је учесник на разним такмичењима из хемије, српског језика и књижевности, рецитације/глуме и пливања. На такмичењу за најбољу бизнис идеју Расинског округа 2019. године освојио је вицешампионско друго место и добио титулу младог иноватора. Гост је три најзначајнија сајма у свету и добитник признања за почасног госта на сајму у Будимпешти за 2019. годину. Добитник је Октобарске награде општине Трстеник за 2019. годину за стварање новог производа “Персонализованог оргонита”- Стефонит. Желећи да се чује глас младих, Стефан се 2020. године кандидовао на локалним изборима у Трстенику. Освојио је потребан број гласова и ушао у Скупштину општине са само 22 године, и тиме постао најмлађи одборник у историји Трстеника.
Стефанови пројекти попут „Персонализованог оргонита“- Стефонит, „Еколошки пројекат 2019-2020“, и „Пречишћавање загађене воде и земљишта“ само су неки од његових остварења и пројеката у којима је дао свој лични печат. Стефан је студент Академије струковних студија Шумадије са одсеком у Трстенику, студент је треће године на смеру производне технологије – модул производно машинство.
Стефан потиче из иноваторске породице. Његов прадеда је конструктор, а деда Живан иноватор. Стефан живи са породицом у срцу централне Србије. Иноватор је признао како у његовој великој породици свако има право гласа, па тако и његова шест година млађа сестра Стефана. Стефан живи у кући у самом средишту Стопање, код прелепог централног шеталишта. Највећа предрасуда која га прати је та да стално излази. Не погађају га приче да је позната само захваљујући томе што је пронашао „Персонализовани оргонит“-Стефонит.
Да ли сте први пут у Прокупљу и како Вам се свиђа наш град?
-“Нисам први пут у Прокупљу, долазио сам и пре неколико година када сам имао гостовање у Прокупљу и још неке обавезе везане за неки мој семинарски рад. Прокупље је фантастичан град и сваки пут када дођем на мене оставља неки неописив утисак, а када одем из Прокупља за Трстеник пун сам утисака о граду Прокупљу. Имам и неколико другара из Прокупља са којима сам у комуникацији, па сам упућен у сва дешавања“.
С обзиром на то да сте студент друге године Академије С. С. Шумадије, да ли радите на неким проналасцима и на шта су они усмерени?
-“Наравно да радим на разним проналасцима, сви моји пројекти, истраживања и иновације су везане за животну средину. Јер екологија је мултидисциплинарна област и ту можете испољити сва своја интересовања. Следећи пројекат на коме радим везан је за пречишћавање ваздуха, да отпочнем овај пројекат натерала ме је ситуације од пре неколико месеци, обзиром да је ваздух у Србији био такав да не може да се дише ја једноставно нисам могао да седим скрштених руку и самоиницијативно сам почео да истражујем и покушам да дођем до решења, тако да још увек радим на томе. Младим људима бих поручио да посао будућности је посао везан за екологију и ту ће те увек имати посла, пречишћавање загаћене воде, земљишта итд.., тако да је то посао где никада нећете седети скрштених руку, већ увек ће те имати посла”.
Зашто сте одлучили да се бавите науком?
-„Наука је једна врло лепа област и привилегија је данас бавити се њом. Пуно могућности пружа и отвара вам сва врата, ко се њом бави. Мени узор да се бавим науком су били врхунски научници, иноватори о којима сам читао и трудио се да идем њиховим стопама. Веома ми је драго што сам успео у животу нешто да урадим што је корисно на научном пољу и да прославим своју земљу у некој области, то је била науку и поносан сам због тога. Волиео бих и да млади људи крену у воде науке, да почну да истражују, читају и нешто иноватирају. Ја сам био и ментор младим научним тимовима више пута, али сада нема толико деце која хоће да се бави науком. Све пројекте које радим везани су за заштиту животне средине и екологију, јер екологија је мултидисциплинарана област и наћи ће се на списку десет најтраженијих послова у будућности. Увек ће те имати управљање загађеном водом, велики проблем нам ствара и загађење ваздуха итд”.
Да ли се још неко у Вашој породици бави науком?
-„Бавио се мој прадека и сада мој дека који су такође били познати иноватори. Мој прадека је први конструисао воденицу на Нишави, и био је у то време познат иноватор, а мој дека је сада конструисао пресу за исправљање тврдих метала итд. Ипак сам то породично наследио, али није посао којим бих се бавио у будућности. Мој прадека који је конструисао воденицу на Нишави је ушао у књигу значајних људи Нишаве, али воденица није добила име по њему, јер он то није желео”.
Рекли сте да желите да остане у Србији и наставите са пројектима и иновацијама овде?
-“Ја желим да останем у Србији и овде градим своју каријеру, зато што волим своју земљу и трудим се допринесем колико могу на било ком пољу. У комуникацији сам са веома стручним и копетентним људима из Вашингтона, Белгије, Мађарске са којима сам радио разне пројекте и пуно сам успео да научим на том пољу. Сваки позив којим се бавите је тежак, али ко га радите са љубављу онда и уживате у томе”.
Поред велоког броја награда и признања, Ви се бавите и пливањем?
-„Нисам волео пливање, али због здравствених проблема сам морао да упишем и ето, заволео сам и пливање.Од осмог разреда се бавим пливањем и покушао сам да и на том пољу освојим велики број награда и признања, и драго ми је што сам успео. Ево већ девет година сам пливач и трудићу се да будем што бољи“.
Зсхваљујемо се Стефану на овом разговору за наш портал и надамо се што скоријем виђењу.

Редакција