Већ годинама, према неписаном правилу, приликом паљења Бадњака, греје се и ракија. Ту уз казан скупљају се углавном припадници мушког пола. Неретко приђу и жене, јер 6. јануар уме да буде у дебелом минусу, па свима прија топао напитак, који греје. Ту испред казана сретну се комшије, некадашњи школски другови, професори и ђаци.
Садашња екипа која је последње три године задужена да загреје и послужи ракију у црквеном парку , приликом паљења бадњака чине Александар и Никола Драмићанин, Слободан Станковић и Зоран Маслаковић.
-Уигран смо тим, све буде спремно кад се наши суграђани окупе. Овде око казана свако зна свој посао и док радимо и услужимо неколико стотина људи, ми радимо као један – каже Александар Драмићанин.
Сва четворица, кажу да је у овај топли, наш традиционални напитак поред тачне размере ракије, воде, и шећера додаје се још један тајни састојак, чији је рецепт знан само у цркви и зато овде припремљена ракија има специјалан укус.
Он нам објашњава да су технику учили од старијих , који данас дођу да се послуже и дају још понеки савет . Они ово раде добровољно у славу празника. Надају се да ће овако заједно бити још дуго, али већ су спремили млађу поставу коју обучавају да их наследи. Никола је један од њих.