У своје вредне две руке Сафет Алишановић “има“ више заната, које можда, још поред неколико времешних мајстора, сам ради у Прокупљу. У његовој радњи направљеној у стени, која му служи као радионица и продавница, врви од муштерија.

Радња мајстора Сафета има све што је потребно једном домаћинству за јесење време, спремање зимнице и предстојећи свињокољ. Уредно су пoрeђани километри конопаца за низање паприке, спремно је и кубе за продају у више величина. У самом ћошку радње је тоцило за оштрење ножева за сечење, али и ножева за воденицу за месо, оштре се и секире, све по жељи муштерија. Сафет и чланови његове породице вредно раде у радњи од јутра до вечери.

-Долазе људи из свих делова града, да им наоштрим нож, јер то готово да више нико не ради. Многе моје муштерије се на овај корак одлучују, јер су раније произведени ножеви бољег квалитета, док је данас свака роба чини ми се кратког века. Наши старији суграђани, најчешће су муштерије, мада све више има и млађих који долазе са истим захтевом – каже Сафет.
И док се тоцило врти, веште руке мајстора намештају сечиво ножа под одређеним углом. Овај посао од њега захтева прецизност и знање како се које сечиво оштри, у зависности од дебљине и квалитета метала, али и од намене ножа.
Код Сафета нема „празног хода“, кад нема муштерија у радњи, он користи време да направи још неко кубе, неку кривину за чунке, наоштри нож, или исплете конопац.
-Занате сам учио од оца, од малих ногу. Кад овладаш једним, после све иде лакше, кроз рад идеш напред – прича Сафет али и каже да га је на то све подстакла и немогућност да се живи само од израде конопаца или од лимарског заната.
Он наглашава да има људи који цене занатски производ и ручни рад, али да у продавницама данас све може да се купи, можда не истог квалитета али за много мање новца.
За Сафета нема дилеме, он муштерији увек излази у сусрет и ради најбоље што може. Зато посла има, јер његову радњу многи препоручују, па се круг муштерија стално повећава.