Између планина Арбанашке и Соколовице, у засеоку Бачије села Власово, овог маја гласови се чују још само из куће Вековића. Милош Вековић, је и овог пролећа дошао из Прокупља са својом супругом Радом, да обради воћњаке са шљивама и јабукама и да прошета стазама свог детињства, да се присети свих путељака, бокора шумских јагода, песме птица, и мириса родне земље који су за њега вечни. Док природа ових дана буја неометена од људи, а подстакнута мајским кишама у засеоку Бачије, Вековић не губи наду да ће се коначно урадити пут до села и да ће се његове комшије вратити да обнове своја домаћинства.

-У три засеока села Власово, од некада 75 кућа у којима је живело више од по 10 душа, данас се дим вије само у седам у којима живе пензионери. У мом засеоку Бачије једино ја са фамилијом редовно долазим – прича шездесетшестогодишњи пензионер Милош Вековић и каже да је стално у контакту са људима из краја, који тврде да би волели да се врате, само да је пута.
Супруга са којом је скоро пола века, са њим је и овде. Милош каже да му је она и разговор и подршка, да одржи живот у кући својих прадедова. Кад пођу у Бачије они морају да понесу све што им је потребно, јер сем што немају близу комшија, немају ни продавнице.

-Иако смо на подручју града Прокупља, нама је Пролом Бања ближа, јер удаљена је само 3,5 километра – објашњва наш саговорник и додаје да им друштво праве срне и јелени, има и лисица и вукова, али није га страх. Он сматра да ако је човек поштен и чиста образа нема од чега да се плаши.
За Милоша су најлепши дани када се окупи цела фамилија, кад дођу синови Иван и Срђан са породицама, а то је често, с обзиром да сви имају обавезе на послу и школи. Тада је највеселије, а деда се труди да им свима исприча приче из породичне традиције Вековића, из племена Васојевића, који су у ове крајеве из Црне Горе дошли крајем 19. века.
Вековићи овде добродошлицу пожеле планинарима из целе Србије. Он је планинар, па већ више година уназад, од када овде пролази стаза Мале топличке трансверзале у њиховом дворишту окрепе се планинари, застану, прикупе снагу, па крену даље.
Редовно Милош Вековић покреће иницијативу о изградњи путу ка Власову. Разговара са градским властима, труди се да потстакне и оне који воде порекло одавде, да сви заједно учине да се у овај крај лако дође колима или аутобусом. Није се уморио и није изгубио наду да ће вратити живот у свој родни крај, а сматра да је изградња пута једини начин.
У ту сврху, Милош стално тврди да ова села и засеоци, овде на 880 метара надморске висине, имају своју историју, приче, легенде, и да је природа овде толико лепa и благородна да представља уживање и за тело и душу.
Он нас и сада подсећа на страшну судбину Димитрија Беговића једног од вођа Топличког устанка, затим да је ту недалеко пећина, скровиште вође Топличког устанка Коста Пећанаца. Да је недалко одавде водопад Рипиводе, једини у нашем крају, и подсећа нас на резерват дивљих животиња који је расформиран, али је дивно видети дивље животиње како се достојанствено крећу у свом природном окружењу.