Забављач, новинар,аутор, водитељ, пензионер и победник опаке болести Иван Алексић Чауш (51) је у својој биографији додао још једно признање „Златно магаренце“ са овогодишње традиционалне првоаприлске манифестације „Топличке шаларије“ . Како каже ова награда му је дража него да је постао председник општине! А ко је у ствари Чауш?

Па, ретко ко од старијих, односно пардон средњовечних грађана Прокупља не познаје овог заиста необичног Прокупчанина. Како сам каже, он је пре свега разбибрига и доктор за душу.

- Почео сам са радом 2000. године када сам радио на мерошинском радију „М“ као аутор-уредник и водитељ забавно хумористичке емисије „Смехотека“ . Затим се на захтев других радио станица сарадња проширила, па сам кренуо са радом на Радију „Ритам“ Врањска Бања, Арт радио Телевизије Ниш, „АС“ радио Лесковац, Радио Топлици, као и другим радио станицама у Прокупљу. Пре свих ту су „Делфин“ и „Елит“. Није изостао ни блачки радио „Пирамида“ и Радио „Зона Блаце“ – присећа се Чауш и набраја даље станице у окружењу, али и оне које су и мало даље.

Сертификат есрадних уметника добио је 2005. године, а у међувремену је снимио и компакт диск вицева.

- Са шалама сам почео још у школским данима, када сам водио „Сусрете села“ . Захваљујући мени и вођењу екипе Доња Трнава која је победила те године и као поклон од општине је добила улично светло. На то сам стварно поносан. Пријем свих док сам водио програм ме је и мотивисао да наставим да се шалим, највише на свој рачун, а затим и да причам вицеве. Волим када су људи око мене насмејани и желим да сам део те добре атмосфере- каже наш саговорник.

У међувремену је можда једини професионални хумориста из Прокупља постао и новинар, па и члан Удружења новинара Србије.

- Сада сам у инвалидској пензији због операције малигног меланома, али и даље волим шалу и насмејана лица мојих пријатеља и публике. И даље не одустајем од титуле дипломираног зајебанта и увек се радо одазивам догађајима на којима је смех и шала тема- додаје он.

Открива нам тајну да публика најбоље прима шале на рачун хумористе и да су оне увек најбољи увод. Поред тога, вицеви који су некада били саставни део сваког пријатељског разговора увек разгале душу, а смех као зараза лако се преноси, ако се добро исприча прича.

И онда се сви лепо осећају...и публика јер ужива у тренутку здравог смеха и хумориста, јер је постигао циљ и успео да разведри и насмеје на почетку обично прилично резервисане слушаоце.

- То није лако, верујете да није, јер публика очекује, а ти мораш да будеш на висини задатка и пружиш не само добру шалу, већ и себе. Када је искрено, успех не изостане- признаје Иван Алексић Чауш.

А како све изгледа можете видети у видео прилогу испод текста.