Ако сте некада испратили градску манифестацију и видели малог дечака, уредно доевеног како казује стихове, како се не бисте више питали о коме је реч, одајемо вам тајну. То је дванаестогодишњи Душан Марковић.

Он је ученик шестог разреда Основне школе „Никодије Стојановић Татко“ и труди се да настави традицију успешних прокупачких рецитатора. Већ годинама је учесник многобројних градских, школских и других манифестацијама на којима говори стихове из различитих песничких жанрова. Својом умећем рецитовања, одабиром песама и једним озбиљним односом према уметности казивања стихова, он буди пажњу публике, која то нагрaди бурним аплаузима и подршком.

У разговору са Душаном сазнали смо да је на откривању његовог талента за рецитовање пресудан утицај имала, како то и обично бива његова учитељица Снежана Лазић.

-Волим поезију и жељно ишекујем сваки свој наступ, јер ме испуњава осећај, да са свима поделим љубав, јунаштво или било коју поуку и поруку која је садржана у стиховима – објашњава Душан и додаје да се осећа испуњеним када неком у оку види сјај због стихова које је говорио, или кад му након наступа на свечаностима храбри војници Војске Србије стисну руку.

Он додаје да га је учитељица у том његовом настојању увек храбрила и подржавала, а да данас у вишим разредима на ту подршку наилази од својих наставника српског језика Љиљане Суботић и Љубице Дробњак.

Иако, многи сматрају да млади нараштаји немају тај однос према поезији какав се некада неговао Душан их демантује. Наглашава да читајући и говорећи стихове упознаје богатство свог језика, затим много тога новог научи о својој земљи о историји и обичајима . Труди да својим рецитовањем стихове врати у моду, а каже да у томе и има успеха, јер све више њигових вршњака чита али и говори поезију.

-За сваки свој наступ потрудим се да одаберем одговарајушћу песму, волим да то урадим сам, наравно уз договор са наставницима. Слушам њихове савете и млисим да зато и напредујем – прича нам он.

Нема трему, не плаши се микрофона, ни пуне сале и бројне публике али из његове приче јасно се види да се за сваки наступ озбиљно и одговорно спрема. Не касни на пробе, а камо ли на наступе. Он посебно наглашава помоћ целе породице сестре Дуње, маме Љиље и тате Дејана.

Кад год учи песму мама добацује своје савете, сестра га храбри, а тата је обично задужен за превоз до места наступа. Мама има и посебан задатак да брине о гардероби. Она увек, како смо чули од Душана, инсистира на кошуљи и уредном изгледу, тако да то ,њему даје додатну озбиљност при наступу.

Душан каже да воли да се такмичи, али он пре свега воли да рецутује и у то улаже пуно љубави и труда. Омиљени му је песник Добрица Ерић, јер према Душановом мишљењу он најлепше описује детињство и природу. Међутим, воли и родољубиве стихове Алексе Шантића.

Нашем младом рецитатору желимо да га још дуго виђамо на наступима, али и да забележи победе на рецитаторским смотрама и да нам да прилику да се још много тога лепо о њему каже и напише .

С.Р.