Гласнозаговорници равноправности полова искористиће сутрашњи дан да кажу да не значи ништа, да ако не постоји пажња осталих 364 дана у години и овај један није важан! То ће рећи и жене које воле да буду модерне, или које не желе да признају да нема ко д аим укаже пажњу. И тај изговор је све чешћи, чак и код мушкараца, јер им је лакше да барем сутра буду равноправни!

Е па, није баш тако. Ево јавно признајем, жене воле празнике, воле 8. март. И свако ко другачије каже, не говори истину и само се труди да је сакрије.

Ми БРЕ живимо на Балкану и волимо да знамо ко коси ко воду носи.... Коме лепо стоји сукња и ко цепа дрва. Ко чува децу, а ко пише песме. Ко се кришом смеје и гледа, а ко пева песме испоод прозора... И што би то крили и било шта мењали.... због времена које је све унаказило и уназадило.

Ма која равноправност! Уопште зашто бисмо вештачки били равноправни,када никако нисмо исти. Ни физички, ни психички ни хромозоми нису исти...Природа, Бог ко год је уредио тако и све друго је наметљив вештачки покушај, који је, искрена да будем, мени прилично смешан.

Зато слободно жена треба да буде жена, мушкарац мушкарац и то је тако просто и једноставно и кроз векове савршено функционисало. А сада се ми правимо да нам овај празник није важан и да нам та једнодневна пажња није драга. А научени смо да нам буде важна и то треба неговати, као неки тренутак у којем се барем мало сетимо другог, поклонимо му бар осмех и поставимо га на важно место барем у тренутку.

Што се мене тиче могу и мушкарци да имају свој дан. Нека се изборе, као што су се и жене избориле за тај један 8. март!

П.С. У име портала Прокупље на длану, свим припадницама лепшег пола желим срећан Дан жена.