Умеју ли људи да се понашају у односу са искреним људима ?

Ако познајемо своју душу , онда знамо нешто ... о животу , о свету ... себи ...

Она нам је прозор кроз који гледамо ; она нам је врата , кроз која гледају и улазе ; они којима : допустимо , рашкринемо или отворимо .. или престану , они којима затворимо .

Навикнути смо на живот и понашање како нас други : желе , виде , запланирају ... Несвесно временом пратимо такав имиџ и живимо за друге („ успавани „ и „неприсутни „ , без наших емоција а са нашим , а страним нам „ темпираним“ бомбама ) ; и , више бринемо о њиховом мишљењу о нама ( јер смо им такви : корисни , вредни ... ), но о себи .

Људи су навикнути да навикавају друге људе на такво понашање и живот .То је њихова ствар од које се треба оградити ; јер то они : мисле , говоре , желе од нас ..не ми !

Ми јесмо део друштва , али нисмо власништво ничије .Тај моменат расвешћивања је моменат када почињемо да живимо !

У неком моменту живота човек схвати да нема сво време овог света за такав живот , да носи одела других ... Схвата да жели : своје време ( које троши на оно и оне који њему значе ) , свој живот ( где ће своју : пажњу , енергију , мир да троши на своје потребе ), своје емоције (( јер су показатељи свега што нам се дешава , шта осећамо , без задржавања (потискивања ) , скривања ..и тако отпушта : стрес и негативно , нежељено а гради : самопоштовање , љубав – према себи и другима ); јер је такав свој , најслободнији .

Тада лагано почиње да отказује : страх , послушност , тудје потребе ... и неиспољене : емоције ; понашања таквим људима постану крута ; а то је само бумеранг који су добили натраг , јер су нас крутили годинама .

Тренирани , научени да не : - покажемо , -будемо искрени (јер је то слабост , срамота ..) ; постојали смо , али нисмо живели . ( Неки људи само и постоје а никада не живе ) !

Неки људи , емотивно : чисти , пуни ( што је мени јако драго да постоје такви ) , способни , инспиративни ;

овако исказују своје размишљање :

„ Суштина је у одабиру измедју добра и зла. Свакодневно се суочавано са том могућношћу, на ту врсту избора; и одлука је на нама. Углавном се на оне који се одлуче за добро , гледа као на наивне и глупе људе. Људи имају ставове - да мудрост лези у : злоби,подлости и лицемерју , а заправо је супротно. Доброта је мудрост. Када би смо сви тежили њој и трудили се да себи и другима добро чинимо , ово би било лепше место за живот свих . Али тај страх и медјусобно неповерење ( сумња) је оно шта нас вуче егоизму и потреби да учинимо зло другоме , зарад нашег сопственог ( јефтиног ) добра , а све то правдајући : "Паметни смо јер смо ми добро прошли ". Али то је само обична лаж ! Јер нема доброг ако око себе и за собом остављамо људе несретним. Какво је то добро и срећа, ако сутра не будемо имали с'ким да је делимо .. То је "јефтино добро" које нас на крају оставља саме! Мудри људи остају заједно и срећни ! Али треба знати да постоје обмане које нас често доведу у заблуду. То су оне грешке када мислећи да чинимо добро , а ми заправо чинимо зло. Несвесно , али га чинимо. Треба бити опрезан и на крају остати човек , а човеку су грешке дозвољене и на крају се само мудрим људима прастају!Ако смо победили тако што смо нанели зло , „победа „ је лажна .Искреност и доброта требају бити суштина,а за то нам је потребан труд .

Они који су добри они су и мудри заправо ... Добрима остају остали добри људи...и тако су они заједно , и срећни су сто имају једни друге. А ови други су се први оглушавали о њих ; и када више нису имали о кога , онда су то наставили да раде једни другима...и на крају , су остали сами за себе,са својим делима,тј. неделима. А обмане су скривене и оне и добром човеку некада промакну , и деси се да учини нешто лоше јер није сагледао да постоји замка ... и погреши несвесно , чак и када мисли да ради праву ствар. Зато је сваки човек грешан, али за разлику од ових других - он се покајао , урадио јесте несвесно лоше , али због обмане , а не са свесном намером...и таквом човеку то на крају буде опроштено .“ – С.Ж.

Јако је лепо комуницирати са оваквим људима ; то продубљује оптимизам , веру , наду ... и вреди се потрудити да и други пробуде у себи - себе и емпатију ...

Доброта и искреност и мудрост - повезани су . Доброта је предуслов.

Човек мора да је добар у души. .. да би искрен био ; и са искуством које је стекао: лошим или добрим , био и мудар ; и једноставно слободно живео , достојанствено .

Ово је био мој разговор са душом , пријатељем ; и упућен , подељен са Вама . Поделите и Ви Ваше време искрено , након : размишљања о свему , разговора са Вашом душом , са пријатељ-ем , - има .

Марија Аранђеловић- Ромбис