Зашто неки један живот деле у два света ; и зашто „ изгубљени „ сопственом кривицом „ ратују „ са онима које желе ?

Колико смо појмовно виспрени ? Колико смо себи самима јасни ?

Да ли је то то што најтеже схватамо и зато заостајемо и не напредујемо у духовном погледу ?

Колико посвећујемо времена , пажње размишљањима о : појмовима, разумевању себе , и грађењу правог односа , јасног односа према : нечему ,некоме, према себи ?

Колико смо спремни да размишљамо стрпљиво о другима , и да покушамо да им дамо прилику да покажу своје богатство ?

Звучи : збуњујуће , конфузно, можда већ у главама неких док читају, управо , ово последње у питању изазива већ и осуду , јер се углавном површно ,прелетајуће више и чита , и тако , асоцира на комерцијални идеал савременог живота . Баш то је био акценат онога што желим да појасним .

Површно и брзо се „ живи „ , брзо се интимизира , брзо се хоће све . Све , и савршено . А добија се управо површно и лажно .

Све и савршено ... реално гледано , то није реално могуће . Људи смо .

Али , скоро нико не живи реално , нити жели да се задржава у реалности дуго , и више од оног колико мора . У реалности се махом већина само „ чекира “ , уз пар нужних или шаблонских операција , правдајући обавезу према моралности , а живи се у посебном модерном имагинаријуму , који је права несвесно- свесна „ слобода“ ; вентил за нови дан који се чека ...и тако , докле траје . Дан се троши , да се дочека нови што пре , са што више инстант адреналина, лажне: среће , живота ; уместо да се искрено живи.

Конекције су занимљиве , лепе и површне , тренутне . И докле год се одржава и поштује тај кодекс , забава траје ; осмех без звука , очи са трептајима без сјаја и права на реч ... Слика , са тоном колико сами одреде ... или боље речено ; неми филм , са тоном у одредјеним необавезним сценама . Тон изискује пажњу , а за њу нема спремности ... Она повлачи у дубљи ,тежи свет , гвоздени , који се избегава јер је непознат .

„Богатство“ се у том немом свету само троши ( крњи ) .

Нпр.моје размишљање је јако , јако далеко од модерног имућног имагинаријума .. дубоко је... Од имућности до богатства има више од 20 000 миља под морем ... У свету богатства се говори , разговара ... проналази компромис.

Богатство је заправо бити свој . Свој у смислу суверености душе и безусловне предаје : себе , душе

Своје мане , темперамент показујем одмах . И пратим туђе одмах. Желим да друга страна зна на чему је , и да сама знам , на чему сам .

То није онај „ брзи „ живот . Не намећем ; само показујем истину и очекујем исто . Стрпљење имам за природно . Вештачки цвет се неће никада отворити ; а природни , желим да сачекам . Ту намеру увек покажем ; и уз пристанак , без да ометам процес развоја до отварања , стрпљиво чекам.

То богатство о коме говорим се не купује , оно се не продаје ; то богатство се стиче радом , оним најтежим , на себи ; и оно се поклања. Енергија не може да се трга , отима , сече на комаде ... она се осећа са сродном , и сама проналази пут ; не може ни да се зароби .

Тешко стечено богатство се баш зато и не ћерда тек тако .

Искрено сагледавање себе доводи нас до истине о нама , коју волимо или не волимо . Ми смо сами себи најбитнији , више но икоме , колико год нас убеђивао неко у супротно . Тако је . Звучи егоистички , али није .То је сурова истина , и оно што и јесте здраво размишљање . Нико , но ми сами неће боље бринути о нама , но ми сами ; а и не може , јер ми себе најбоље познајемо .

Морамо стално радити на себи , да би били богати . Богат човек искрено сагледава и себе и све у релацији са њим. Труди се да буде бољи , да у наредним искуствима живота буде што бољи .

Сматрам да страху места нема ако смо искрени . Али, често осетим страхове других , вероватно због њихове неискрености. Покушавају да ме представе као надмену , горду , „ енглеског хладног сноба „ . Преиспитивала се јесам , дуго , јесам ли ? Међутим , схватила сам да је моје срце отворено , дух и душа верски мирни , и да је мука у томе што сам искрена и свесна пролазности . Гвоздени дух иритира , јер не познаје страх . Једино што не желим јесу : обмане , немири, боли.. јер волим себе ( здраво).

Мој свет нису лажи и он није брз .Брзина је за ум и физичке дисциплине ; душа тражи стрпљење .

И мој свет није имућан ; мој свет је богат . Мој свет јесте сам живот .

Марија Аранђеловић Ромбис