Риболов је једна врста спорта, односно рекреације, која човеку пружа задовољство , одмара и ствара прави такмичарски дух . Свако ко се једном дохвати штапа и осети тај адреналин кад му се риба нађе на удици , ретко када престаје са пецањем . Сама помисао на риболов већину људи асоцира на одмор поред воде уз добру забаву , дружење па и често роштиљање уз обавезно освежење. Много људи одлази у природу , а доста колега риболоваца се одлучује и за камповања од више дана или чак набаве камп приколице како би више времена провели на води и поред ње.

Јесен је увелико календарски, лепо и сунчано време је измамило људе на улице и у природу. Данашњи државни празник је био прилика да се по овом нестварно лепом новембарском дану изађе до неке најближе воде на пар сати. Мој избор је данас био река Топлица. Одлучих се за пецање на месту званом Грчки млин и кренух са братом такође риболовцем. Место на ком смо планирали да пецамо је већ било заузето од једног колеге по удици , па наш план мало променисмо . Разменисмо неколико реченица са њим и сазнасмо да је ту од раног јутра али да се рибе није напецао.Тачније имао је само 3 до 4 ситнија клена . Отишли смо педесетак метара узводно ка месту званом Болутски камен . Наместили се и кренули са пецањем. Са обе стране реке је било још неколико пецароша , који се нису могли похвалити својим уловом . Ни код нас није било много боље . За два до три сата пецања смо имали неколико кленова не баш завидне величине .Ја сам се одлучио за врсту пецања "получек" док је мој брат био за "вожњу" на пловак. Ефекат је на крају био исти , доста слабо.

Поред бројних пецароша друштво нам је правило стадо од десетак коза и неколико крава које су безбрижно пасле на ливади поред нас. Нико није реметио тај мир и тишину поред Топлице. Пошто је риба слабо радила и није хтела да једе ја сам решио да своје време у природи прекратим једном шетњом и снимањем занимљивих пејзажа. На крају пецања сву уловљену рибу смо вратили у реку.

Код правих спортских риболоваца има неких правила која се морају поштовати. Бити риболовац не значи устати рано, отићи на воду и напецати све што се закачи на удицу , затим однети кући, испржити и појести. Онда је боље отићи до рибарнице купити и спремити рибу.

Главно правило : РИБУ КОЈА ЈЕ ИСПОД МЕРЕ ОДМАХ ВРАТИТИ У ВОДУ.

Друге риболовце увек поздрављамо са поздравом: "Бистро".

Још једна занимљивост што се тиче риболоваца су чувене "риболовачке приче" који сви пецароши воле да причају. Оне припадају посебној врсти "усмене књижевности" која се преноси од риболовца до риболовца и синоним су за претеривање и хваљење ,а испричане су увек са доста маште.Често су шаљиве ,а пецароши воле да их размењују , без обзира што у њима нема много истинитих елемената. Једном речју све је дозвољено под условом да је прича добро испричана.

Оно што је најбоље је да пецароши поштују природу и труде се да воде рачуна о њој, а овај дан био је савршен, не само за нас већ и за сва остала жива бића која су била поред реке. То је оно што се негује и чува и непроцењиво је!

Владан Милутиновић - Цар