Пети, јубиларни фестивал аматерских позоришта ,,Бескрај 10 квадрата“ је пред нама, а годишњице су обично време да се сумирају резултати, да се промишља је ли то ваљало чему или је време да завршимо с тим. Група ентузијаста (en theos=бити у Богу) из Варошког позоришта ,,Хистрион“, већ четири година, дакле, покушава да овом малом градићу, током лета које се овде најтеже преживи, дарује неколико спектакуларних сценских наступа аматерских и професионалних позоришта.

Угостили су, током четири тропских лета, двадесет и три аматерска позоришта и четири професионална, изведено је тачно тридесет представа (рачунајући и наступе ,,Хистриона“ на фестивалима) и све је то пратило преко седам хиљада гледалаца. Ето, тако каже груба статистика али оно што се из ње не види су ишчекивања, језе, одушевљења, смех, жамор, сузе и аплаузи, аплаузи...Једном речју оно што човека разликује од животиње. Гостовала су нам таква позоришта као што су Атеље 212, Београдско драмско позориште, Шабачко, Нишко, Милановачко, Колашинско, позоришта са Косова и Метохије, из Републике Српске, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе. Учиниле су нам част такве глумачке величине као што су Слободан Ћустић, Иван Михаиловић, Урош Јаковљевић, Дејан Дедић, Дејан Цицмиловић, Александар Михаиловић, Анета Томашевић, Бранко Кнежевић, Бојан Булатовић, Милош Унић итд.итд. Играло се у Плочнику, у двориштима Гимназије, Ћићкове и Таткове школе, на Кошаркашком игралишту, у порти храма Светог Прокопија, Дому ученика, по ресторанима и баштама.

Испочетка уз здушну и искрену подршку локалне самоуправе која се полако топила да би се најзад свела на симболичну цифру, којом рецимо, може да се плати само расвета на оваквом фестивалу. По томе судећи, изгледа да Прокупљу не требају ни фестивал ни позоришне представе. Јер сада и мала деца знају да ,,позориште потказује живот“ и у њему се као на скенеру виде невидљиве ствари, избијају скриване истине, отварају нови хоризонти, прориче будућност. Па нису за џабе и дан данас актуелни и Нушић и Домановић, нису они писали за тада и онде, писали су за свагда и овде. Али нисмо ту да бисмо ламентирали него да би са уживањем и сетом вратили неке дивне тренутке. И ево мале рекапитулације за све сладокусце који би да се сећају тих дана.

2015. Сви почеци су тешки али у Варошком позоришту ,,Хистрион“ су се окупили људи са огромном љубављу, знањем и другарством. Све врви од волонтера у њиховим просторијама, подршка долази са свих страна. Ређају се из ноћи у ноћ, последње недеље јула, фантастичне представе. Од кошаркашког игралишта до баште ресторана Олимпик. Фестивал ће обележити Шабачко позориште са представом ,,Клара догодило се нешто неочекивано“ сјајним перформансом брачног пара Томашевић. Подразумева се, и победничка представа ,,Авионспотинг“ глумаца из Колашина за коју су истоветно гласали и стручни и жири из сенке. Ова традиција ће се наставити и даље иако су нијансе биле у питању. Некад одлучи ситан гест, тренутно расположење, инспирација, труд а некад и оно ,,о укусима не вреди расправљати“.

2016. Почетничке грешке се исправљају, амбициозно се планира други фестивал. Ентузијазам расте. Слободан Ћустић, директор Београдског драмског позоришта, отвара сусрете. Домаћини наступају са ,,Клаустрофобичном комедијом“, на жалост у сали биосокопа ,,Топлица“,У последњи час почела је олујна киша. Следећих дана боље време, и у порти храма Светог Прокопија маестрално извођење ,,Мученика“ од стране Академског Позоришта СКЦ Ниш. Амбијент фантастичан, млади глумци - у елементу. А онда, температура расте. У дворишту Ћићкове школе ,,Тартиф“ Милановачког позоришта – за памћење.Зрели, посвећени, озбиљни глумци далеко превазишли аматеризам, од костима до сценографије. Па онда Слободан Ћустић у Плочнику са биографском монодрамом коју нико од присутних неће заборавити никад у животу. И онда шлаг на торти: наш суграђанин, Дејан Дедић, доводи нам Атеље 212 , на жалост, опет због невремена - у сали биоскопа. У представи ,,Чекајући Годоа“ барабар са искусним професионалцима игра и наш дечак, Андреј Болчина...Најголем ,,Хистрион“ освајају Милановчани,мада, не би било незаслужено и да је отишао у Ниш.Али, такав је живот..

2017. Лествица је подигнута високо. Ко то да понови...Труде се Хистрионци...одустанци у последњи час, поново невреме, неизвесност. Међутим, представе-на високом нивоу. Прокупачки гимназијалци изводе свога ,,Бога“, Тетар 91 из Алексинца смехотресни водвиљ ,,Вечера будала“, све то на кошаркашком игралишту. Трећи дан на жалост, у биоскопу, Гимназијалци из Лебана изводе епохалну ,,Животињску фарму“. Онда гости из Македоније. Па из Грачанице и Блаца. Онда, у Археолошком налазишту Плочник, поново фамозни и бриљантни Милановчани са култном представом ,,Доктор Шустер“. Назире се да ће Најголем Хистрион поново у Горњи Милановац. На сцени блиста 75.годишњи Драгољуб Драшко Обреновић, коме ће то бити једна од последњих награда. 2018. године нас је, на жалост, напустио. И за крај, мајстори свог заната, прекаљени и искусни глумци Нишког народног позоришта, Дејан Цицмиловић и Александар Михаиловић, разгаљују Прокупчане у башти ресторана ,,Долап“, комадом ,,Срећна Нова“.

2018.Посустајање. Да ли умор, да ли смо се преценили и место и људе, ко ће га знати.Тек, фестивал успорава полако. И даље је ту занос и даље су врхунске представе у питању али ипак...неко али увек срећу квари. Све се одиграва у сали Дома културе. Најпре то. АКУД СКЦ Ниш, расположени и харизматични млади људи силовито отварају Фестивал, мјузиклом “ Stend AP Serbie” J.J.Zмаја.Не знаш да ли су талентованији за певање или за глуму.Петровац на Млави, Крњево, Велико Градиште па опет ти Милановчани на заиста високом нивоу. Овога пута играју ,,Тврдицу“ у препуној сали. За крај драги гости из Тузле. Али, Најголем Хистрион овога пута одлази у Ниш. Правда је задовољена.

2019. Ко преживи – причаће. Биће то ,,колико музике - толико и забаве“. Стара ромска пословица која ће нам све више бити мантра.Долазе стари добри, проверени пријатељи: Горњи Милановац и Блаце. И домаће снаге...

Константа која ће обележити све четири године су два феномена: први је Милановачко позориште које се ниједном није вратило без неке од главних награда. Још мало па ће овде бити домаћи, свој на своме. Други је преданост и енергија Селектора и Председника стручног жирија свих ових година. Диван човек, зналац и тајновидац онога испред кулиса и бина, који је оставио и зној и сузе у Прокупљу, редитељ Драган Јовић- Јовичић. Била је част делити ваздух с тобом и угоститити те, људино ! Уосталом, шта је то Прокупље, на шта је спао такав град ако је заборавио на гостопримство, на мерак, на патос и боемију, ако не може да угости такве уметнике и интелектуалце који дођу да нам,барем мало, поправе расположење, улепшају живот, извуку из апатије провинцијског муља и блата.

На крају, све то не би било вредно помена да није публике, наших фантастичних суграђана који су сваки глумачки гест, сваку сценску чаролију испратили достојним аплаузима и овацијама. Посебну захвалност, Варошко позориште ,,Хистрион“ дугује и свим оним људима, појединцима и организацијама, који су смогли снаге да издвоје материјална средства и колико могу помогну наш заједнички фестивал. Један једини, другог немамо.

Ако и то изгубимо и заборавимо уместо година када нам,,цветају тикве“ доћи ће године ,,које ће појести скакавци“. Неминовно.

Даниел Јовановић