Инвазија је кренула. Телефони се врте, копају се канали, праве заседе, пустају пипци на све стране.... Нису ванземаљци и рат светова, већ родитељи који јуре оцене својој деци. Они исти које читаве године нико у школи није видео, сада су се бацили у акцију, јер су решили да њихова деца положе разреде, добију двојке иако читаве године имају по барем четири јединице. И сваке године исто. Да може да се прескочи овај месец.... И шта је са онима који су вредно радили читаве године, трудили се и немају навалентне родитеље? Како њима сутра да се погледа у очи?
Сви знамо и то је јавна тајна да само онај ко читаве године слово није проговорио, малтретирао својим понашањем све око себе, није долазио у наставу, највише јури везу и тражи двојку. Та оцена је центар света, а не петица.
Па онда један долазак у школу... Наставник каже да мора да научи, родитељ клима главом наводно се слаже, а у ствари пребире по сећању и тражи кога би могао да зовне да искука ту двојку преко везе. И родитељ одлази, јер је за годину дана само једном погодио врата школе и на срећу одељење свог детета (често и не знају ни ко је разредни) .
- Јао, ма данашња деца, мало је немиран, али такве су године. Лепо му кажем да учи. А шта да научи- пита родитељ затварајући школска врата и не сачекавши одговор на последње питање.
Значи мисли да не треба да научи, већ да добије двојку. Шта је то једна двојка, као да он тражи петицу! Свашта.
Онда јури Мику, Перу, Јанка, Бранка, све познанике, колеге, пријатеље,политичке везе, родбину тог наставника који је баш његово дете узео на зуб. Притиска са свих страна, смишља разноразна оправдања за неваспитање свог детета и чињеницу да читаве школске године није се заинтересовао за његов успех и „где кочи“ . И онда када наилази на отпор криви су сви. И не одустаје. Копа и даље, све док на грбачи тог јадног наставника не навуче најмање десет особа које зову, притискају, моле и позивају се на све живо. А мали је град, па се некако зачас намакне тих десет особа.
Мајке ми, веће и јаче везе се потежу за ту једну двојку, него за посао......
А ту оцену је најлакше добити. По закону двојка је оцена коју добија ученик уколико препознаје градиво! Само је то мало потребно!
Оно што се свакако треба признати је маштовитост у оправдањима зашто то дете ништа није знало читаве године, зашто није долазило на наставу и зашто је бахато!
И опет питам, шта је са оном децом која су мирна, послушна, редовна а која немају родитеља који траже везе? Они добију оно што заслужују. Има ли ту правде? И шта је са НЕзнањем?
Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.
Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.
Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.
Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.