(У име свих нас које исто размишљамо )

Пуно је : девојака , жена , мојих другарица , познаница са којима дискутујем о : женама , мушкарцима , и односима . .. Спонтано додјемо до тих тема . Ваљда је љубав суштинска тема оваг света !

И тако... почећу од себе ( причаћу у 1.лицу , преузећу „ кривицу „ и први корак у име : пригушених , потајних, суштинских жеља свих жена , на себе ) ; а кроз себе , и о себи сличним женама ; шта мени ( нама , сасвим сигурно- нормалним , са оваквим размишљањем ) треба .

Ја сам сурово : искрена , нетактична , нимало глупа , интензивна , доследна, посвећена особа ; коју интересује дубина , никако површност .

Као жена , свесна сам својих врлина и мана . Одувек сам имала јасне ставове о томе : шта желим и шта не желим ; независно од година ..али сам са годинама животног искуства и сазнања свакако била одлучнија у истрајању неких , и у отпусту других ; тако да свакако знам шта желим , и каквог мушкарца желим крај себе, уз себе . Наравно , сигурно не као украс , већ као партнера кроз време , кроз живот ; докле се разумемо , најискреније .

Да , желим мушкарца , не украс , не кукавицу ; храброг , на првом месту човека желим , пријатеља , други део целине желим , оног коме сам ја - оваква каква сам , потребна .

Као човека га желим , осетног , што не значи и слабог у мојим очима , напротив . Желим њега , који никада никога неће унизити нити понизити ; нити мене , нити било кога у мом присуству .

Желим особу која ме познаје , безрезервно . Желим да се природно , спонтано : привучемо , склопимо ; баш као магнетне честице , и да се баш као магнет држимо једно другог ; моји позитивни полови са његовим негативним , моји негативни полови са његовим позитивним ...

„ Магнет „ који желим , желим да ми буде подршка , да зна моју вредност ,“ тежину“ и да увек може да ме дефинише . Да сам му јасна као бели дан .

Желим да увек имамо импулс , равнодушност да нам је страна . Желим да ми је 100 % посвећен , осетно , без : гушења , притисака ,као перо да је лак ; да ми је у мислима , глави ; присутан ... и ја њему ; били близу или далеко ; без да сумњам или да сумња , искрено , осетно , здушно ; да зна и осећа да сам „његова“ , да зна и осећа да је „мој“ . Да га волим , и да ме воли ; једноставно ; када волимо – не мислимо на друге .

Желим да је ту , када ми затреба , и да зна да сам ту ; када му затребам ; макар и речју . Мени не треба гост ; јер ја нисам туристички водич за авантуристе ; а моја душа није за обиласке .

Не желим да проводим ни моменат , угошћујући ни „ црва сумње“ . То ми апсолутно не треба ... Љубомора ми не треба ; нити као дар , нити да је дарујем . Желим да сам безбрижна . Мени треба поверење и вера и искреност .

Не желим страх , нити страхове који ће ме слабити ; јер ми је напорно да се тако , „ пластично „смејем и тако их прикривам . Ја то не умем , ја то не желим себи .

Научила сам да у љубави поносу места нема ; и не треба , јер себе и своје слабости не желим да храним , као ни да трошим касније , на кајање за тај грех .Не желим да бијем битку са особом коју волим , да је шамарам по поносу . Могу , али чему ... вратиће ми по души , срцу . А ја не волим бол . Воли ли је ико ? Неко је рекао , да је „ понос трајни непријатељ љубави „ ; и слажем се.

Страст је неизбежна . И једина коју желим јесте са њим .

Близнакиње , наше страсти - не желим .Такво биће које то допушта , да их има са другима и да му се страсти играју са осећањима и етиком , мени не треба ; нека ми не прилази животиња !

Није ми битно тело , или боја очију...не .. Како год , мој мушкарац ће такав каквог желим бити мој Зевс . Довољно је да је толико снажан да може чврсто и сигурно да ме држи , а нежно ме загрли ; да има очи толико топле да може да разуме сваку срећу и тугу моју , и оштре , да не могу ништа и што бих , ненамерно да сакријем ; који ће да ми пресече , пресретне жељу ( ако се и јави у проблему који живот носи ) , да пожелим да одустанем , и да је победи ;..... и да има ум , толико моћан да може да ме освоји заувек.

Желим скромног а јаког мушкарца , који ће да ме води назад ка мени , и кога ћу ја да водим назад ка њему ; с ким ћу моћи да делим сваку мисао , чак и погледом .

Навика ми не треба , нити мржња ; не дао ми Господ никада то .

Мени ... треба љубав .

П.С.

.... И ништа мање од тога .

Марија Аранђеловић Ромбис