Осврт из трећег доба

Бити пензионер има своје добре стране. То што ја не знам које су, мој је проблем. Можда је то што постајете пензионер много пута. Као у војсци, кад постајеш прави војник. Кад дођеш, кад добијеш униформу, кад задужиш наоружање, кад положиш заклетву, кад завршиш обуку... И, тако, док постајеш војник, оде војни рок.

Тако је, ваљда, и са пензијом: кад преживиш последњи дан на радном месту, тамо где те нико није могао пронаћи кад му требаш, кад добијеш привремено решење од којег баш ништа не разумеш осим цифре, која је увек мала, када ти приреде испраћај на коме ти држе слово са толико похвала да се једва препознајеш, кад се упишеш у Удружење, и за упис добијеш чај и сапунче ( подсети ме на новонасталу пословицу из мог села: „ Пушти сељака у купатило, он ти изеде сапунче“). Кад први пут изађеш на митинг, као подмладак ПУПС-а и као најцењенија групација у земљи ( „ Желим посебно да се захвалим нашим драгим пензионерима који су поднели највећи терет реформи, добровољно, свакако“), кад...И тако, док постајеш пензионер, оде и ти.

Е, кад смо код пара: опет је било актуелно оно: ако нисте подизали новац од акција, на шалтерима вас чека озбиљна сума. Кад тамо, оно- међутим. Можете се овајдити и повећати ваш буџет за чак 857 зарез неколико динара.

Елем, шта се догодило ових дана.

Дивљање косовских специјалаца, надлетање авиона, окупљање јединица око града Прокупља и још једно : „ Нико не сме да вас бије!“ Опозициони посланици које ни пушком не можеш да утераш у Парламент, к`о да се не ваља и к`о да нису (охо-хо) за тај “посао“ плаћени. Муцаво европско саопштење да „ треба смањити тензије са обе стране и окренути се дијалогу“. И наше сеирење над тумачењем да је „ Запад променио реторику у нашу корист“. Да, и Небојша Крстић као војни аналитичар. Машала!

Још један извештај Европске комисије који личи на извештај изабраног лекара: „ Знате, мало вам срце прескаче, притисак варира, јетра увећана,бубрези помало отказују, све вас чешће посећује онај Немац што сакрива ствари по кући, али, све у свему- добри сте, није вам ништа, дођите опет на контролу.“

Али је зато ту Ноле национале. Док побеђује и осваја свет, сем несвакидашњим талентом, ведрином и невиђеном духовитошћу, наш је и нека нам је на понос. Међутим, помене ли да има симпатија за Хрватску и Хрвате,намах се дигну крмељиви и подбули патриотски настројени критизери, који би му све титуле одузели , само кад би се они питали. Срећом, не питају се!

У граду самоме: лепота, младост и таленат на улицама, матуранти који броје ситно у Прокупљу, маштајући да оду што даље од завичаја и да негде другде буду запажени. Срећно, децо, будући лидери ове земље, ако успе да вас задржи и одврати од „ сунца туђег неба“. И, опет, неравноправни дуел и дилема: бечки валцер или „ужичко“ на главном тргу? Избор је, ваљда, у правим рукама.

Кад смо код музике и код избора: гледасте ли „ Евросонг“? Да ли има некога коме још није јасно да се, одавно већ, и када смо освајали значајнија места, ради о лоше режираној представи са ружним, неталентованим сподобама које се вечито залажу за ОВО и ОНО и где нема места ни нормалнима ни музички писменима. И шта више тражимо тамо, да нас неко пита. Што тражимо, то и добијамо.

А ако смо код циркуса, бејасте ли, моја браћо драга, на вашару? Не знам по чему ћете га запамтити. Можда по томе што је прошао без кише. Мало ли је?

Баш у вези са горепоменутим младима, питање које ми клинци често постављају гласи: како бити неутралан у Србији? Како бити напредан без Вучића, слободан грађанин без Сергеја, социјалиста без Дачића, демократа без Ђиласа, либералан без Чеде...Све то и НИШТА од тога, све то и ВИШЕ од тога: Бити слободан, бити само свој. Осим у песми, тешко.

Ваш сасвим просечан српски пензионер