Ђорђе Михаиловић (90) који више од пола века бди над Србима на војничком гробљу Зејтинлик није само највећи Србин на свету, већ и најбољии човек. Његова душа живи за српство и сваког тренутка он доказује и показује да је у свему највећи и да треба да буде узор. А зашто је највећи Србин зна свако ко оде да посети солунски Зејтинлик, а зашто је човек опет сазнаје свако ко оде тамо.

- Ајде, ајде да попијемо по једну за покој душа хероја. Имате шљивовицу и лозу, обе су из Србије, јер је овде све српско. Можеш и ти и треба да попијеш, иако си женско- каже деда Ђорђе након што је новој групи која је посетила Зејтинлик испричао причу о херојству и показао им величину и светост овог места.

- Гле „Дрина“ без филтера. У Србији је више нема- кажем ја изненађена што видим на столу поред чашица са ракијом и отворену паклу „Дрине“.

- Доносе ми је са свих страна, стигла је и она из Србије- додаје деда Ђорђе.

- Али не производи се више, тражила сам је у Прокупљу, рекоше ми тако- додајем ја.

И док ме он љубопитљиво гледа објашњавам да је те цигарете пушио мој отац док је био жив и да више не знам које да му однесем на гробље.

И деда Ђорђе ништа није рекао, само се окретно окренуо опет ка улазу у маузолеј, на тренутак изгубио иза врата и вратио пружајући ми неначету кутију „Дрине“ .

- Изволи, нашла си је- кратко је рекао.

И остала сам без гласа, а потез овог човека заувек ме је разоружао. И можда је то била последња паклица коју има....

Мислите да је то ситница? Мислите да је ситница када неко осети колико вам је важна та једна паклица цигарета, тих једних посебних? Мислите да је ситница када вас неко чује и разуме? Мислите да је ситница што неко слуша, али стварно слуша саговорника?

То је оно што је чиста душа која је спремна да подели и пружи свима и последње што има. То је оно што је Србин и што је човек.