За свега петнаест дана два пута сам наишла на лоше и непрописно паркиране полицијске аутомобиле и то у центру града. И то је већ симптоматично. У реду је, да су због описа њиховог посла привремено заустављени,како год, али у оба случаја није био у питању посао. И у реду је ако су били на паузи, па су свратили на кафу, али није у реду да им возила боду очи и да су непрописно паркирана.
Мени боду, јер као грађанин који се труди да поштује закон и који не жели да га због непрописног паркирања кажњавају, желим да се и они исто односе према закону. Јер, могу да помислим, хипотетички речено, да ако може он када пије кафу да заузме коловоз испред кафића, што не могу и ја? На крају можда имам више права од њега, јер га кроз порезе и доприносе финансирам и плаћам. Мени се, односно нама се одбија од бруто износа и ми плаћамо што нас кажњавају, па барем нека се и они држе прописа да их не сликају, као што они сликају. Хоћу да кажем да је нормално да се угледамо на њих. Ево примера, мада не волим да мешам ту своју професију са овом. Дакле, као наставник својим ученицима дозвољавам да раде све оно што и ја радим на часу. Како се не јављам на телефон на пример, не могу ни они и то поштују. Ту је још много примера, а нека ме они демантују, ако није тако.
Да се разумемо, немам ништа против органа реда и без њих сигурно би био хаос. И сматрам да треба да кажњавају, али све, не селективно. И да они први буду узор. Не треба да их се плашимо, већ да их поштујемо. А мислим да се више плашимо, него што их поштујемо. И мислим да они то знају, па користе тај страх.
Како да их поштујемо и да их се не плашимо, када сви коментаришу да је боље да ћутиш и трпиш, јер после не можеш да се наплаћаш казни које ти пишу. Нека пишу, раде свој посао, наравно. Само је проблем што га раде селективно. И за ту тврдњу могу милион примера да наведем. И знам да сам им скренула пажњу и многи ће рећи да ћу сада да се наплаћам казни, али ја га рекох, па како буде!
Наравно, част изузецима и капа доле свим оним полицајцима који се труде да поштују закон и да одмерују по правди, а не по симпатији.
П.С. И хвала им што су ме научили да везујем појас и палим светло, иако су ми обе ствари бесмислене, али научих кроз ударац по џепу. И хвала им и за казну за коришћење телефона током вожње, за коју мислим да је стварно била на месту. Још само и да научим да се прописно паркирам.....
Овај текст није освета, већ има васпитни карактер, да се разумемо!
Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.
Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.
Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.
Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.