Следећи редови ће умногоме помоћи разумевању синдиката и његове активности. Покушаћемо се озбиљније позабавити дефиницијама и појмом шта у ствари синдикат заиста значи и шта представља!

Синдикат је интересно удружење или организација радника који својом активношћу и ангажовањем покушава да обезбеди бољи положај радника пре свега код Послодавца. Када кажемо бољи положај пре свега се мисли на материјални положај а онда и на целокупан остали друштвени положај (побољшање услова за рад, остваривање других бенефита код послодавца, побољшање културног, социјалног и здравственог положаја и стандарда радника и њихових породица и тако даље).

Синдикат је организација која за циљ првенствено има остваривање већих права за раднике, борбу за њихову еманципацију и солидарност као и максималну кооперацију са Послодавцем, то јест разумевање положаја Послодавца у међусобној констелацији снага. Синдикалне централе не морају да нужно буду супротстављене Послодавцима. Оне треба да теже апсолутном разумевању природе функционисања Послодавца. Што боље разумеју положај Послодавца боље ће се организовати и фокусирати на горуће проблеме.

Данас на сцени постоји на стотине синдикалних централа које окупљају своје чланство али скоро ниједна централа не поседује суштинску одредницу а то је да синдикат треба и мора да буде и представља реалну снагу на друштвеној сцени и реалну снагу у радној организацији.

Реална снага подрзумева више фактора који се морају испунити а то су: чланство, синдикална чланарина, синдикална дисциплина, синдикални органи и њихов интегритет, синдикалне акције, могућност апсолутне мобилизације чланства, едукованост, еманципованост и посвећеност чланства као и фокусираност на реалне циљеве и тежња вишим циљевима и интересима радника. Без било ког од овог фактора синдикат је непотпуни синдикат и таква организација је осуђена на пропаст, пре или касније. Историја синдикалне сцене итекако показује овакве примере.

Када следећи пут чујете да се сврха некод синдиката свела на пуку набавку робе широке потрошње (полутке меса, лиснато тесто, летовања по бенефицираним ценама и тд.), покушајте да схватите да такав синдикат није посвећен реалним интересима радника и не залаже се за интересе радника на начин на који би то требао да ради. Интерес синдиката јесте здрава и чврста организација која има свој интегритет и која може да мобилише чланство за кратко време и која стварно тежи побољшању положаја радника. Ова тежња побољшања положаја радника остварује се на регураларан, миран начин (тамо где Послодавац сарађује и узима у обзир мишљење синдиката и радника) или на радикалан начин (тамо где Послодавац апсолутно не узима у обзир мишљење синдиката и мишљење радника). Регуралне методе су разговор и комуникација и преговори са Послодавцем, а радикалне су штрајк и обустава рада. Радикалне методе се по правилу примењују када је ситуација катастрофално лоша по раднике и када су све друге методе већ исцрпљене и нису дале резултате.

Коју год методу синдикат примењује мора се позвати и ослањати на Закон и на правила синдиката и правила Послодавца.

Када следећи пут бирате синдикалну организацију, добро проверите да ли та организација поседује ове и сличне квалитете и да ли је заиста посвећена борби за побољшање положаја радника.

Владимир Красић