Нема човека који некада за некога није помислио и рекао: „Да, знам га, велика улизица или велики полтрон“, али на шта се заправо мисли када се то каже за некога?

Полтрон или улизица је народска ознака или етикета за човека који се улизује, угађа или иде на вољу другом човеку или групи људи а зарад остваривања краткорочних и врло малих личних интереса. Лични интерес у овом случају може бити лукративне и нелукративне природе и обухвата у практичном смислу мали новац или мали сет привилегија а врло често и ништа до обичне похвале од оног или оних којима се улизује. Међутим, те похвале се дешавају најчешће пред другима тако да полтрон почиње да црпе и присваја део ауторитета надређеног и себи даје за право много више него што му припада, што би реко народ, подиже се или узвишава непотребно и то пред свима.

Полтрони су најчешће у својој спољној експресији веома бучни и врло бахати и увек се позивају претњама на туђ ауторитет. Када неко гледа са стране ту појаву, помислио би да такав човек нема кућног васпитања. Они су такође у највећем броју случајева и највеће незналице посла који обављају, а углавном су склони да туђе заслуге узимају као своје, притом бучно критикујући онога који је посао и стварно практично урадио. Они су отимачи и присвајачи најбољих идеја које присвајају као своје, а ако се испостави да идеја пропадне, одмах окривљују другога.

Полтрони или улизице су највећи обећавачи свега и свачега и углавном су то мале ствари за које уопште и не треба обећања. Те мале ствари психолошки изузетно добро наплаћују и то углавном сиротињи и унесрећенима и то веома бучно да сви чују да је лично он најзаслужнији за помоћ. Било каква врста помоћи се уновчава или служи за маркетинг пред другима и то до те мере да обичном унесрећеном човеку преседне што је и помислио да пита за помоћ.

Полтрони су велики скандал мајстори. Не пропуштају прилику да уходе, отворе туђу пошту, увек чују све, а преносе намерно погрешно. Велики су каваљери на речима и пред друштвом и људима за које процене да ће им требати и помоћи. Практично су велике стипсе и врло прорачунати. Када вам полтрон плати пиће, то пиће брзо вратите јер ће вас сачекати захтев за против услугу. У болесној амбицији увек прецењују себе и своје могућности, траже, захтевају, немилосрдни су у галами пред другима а све зарад личне самопромоције. Никада немају свој став, њихов став је став других. Велики су лажљивци, углавном приликом напада на друге. Смеју се и подржавају ауторитет и речи својих ментора. Први су гласноговорници и перјаници политика ментора, без обзира какве су те политике. Битно је само да су то идеје које долазе од оних којима се улизују.

За њих се генерално не може рећи да су глупи, била би то прејака квалификација. Они припадају корпусу ментално омеђених. Омеђеност је овде ствар вероватно васпитања или одрастања у суровим околностима, било физичким или психичким или материјалним.

Психолози би вероватно дали бољу дефиницију везано за период одрастања и развоја, међутим мени се чини да је то стечено и научено стање. Остаје мртва трка и ствар је личног посматрања или веровања да ли је то заиста тако.

Полтрони, улизице, нису лојални! Можда је то и најбитнија квалификација. У својој менталној омеђености они не познају праву суштину појма лојалности. Иако црпу део ауторитета и интегритета ментора, они су лојални само тренутно док ментор постоји. Када ментор оде, они постају лојални следећем па онда следећем и увек тако. У томе им се мора одати почаст јер су збиља професионалци. Увек су уплашени и делимично паничари. Лепим речима долазе по нешто што им треба а онда забадају нож у леђа и олајавају првом приликом. Не постоје полтрони који су паметни. Паматен човек има принципе од којих не одустаје ни у тренуцима највећих искушења. Они су вешти како заобићи непријатне ситуације а принципи су им принципи ментора. Највећи и архинепријатељи полтрона или улизица су људи који не подносе полтроне. То су две врсте које функционишу у вечитом антагонизму. Њихова међусобна борба је стална и константна!

Зашто иначе постоје полтрони? Одговор је сасвим једноставан. У доба друштвених криза и пада и урушавања морала и институција као и имунитета друштва, множи се зараза и болест која напада домаћина, односно друштво. Тада испливавају различити облици друштвених девијација које узимају маха. Полтрони су пратећа кочија негативне селекције у друштву. Јер позитивна селекција бира бољег од себе, а негативна селекција горег од себе. У таквим случајевима полтрони схватају да је једини начин обезбеђивања трајања врсте уствари прилагођавање или улизивање. Са оваквим ситуацијама друштвено ткиво пропада јер се таква врста пренамножи и на крају убије домаћина. Онда циклус почне испочетка. Ово иначе представља један облик или циклус кружења у друштву.

Не очајавајте, и том циклусу, односно делу циклуса дође крај, када на крају по природи, морају да испливају праве вредности које ревитализују и ресетују друштво. Ово је само доказ старих народних изрека које описују појаве у друштву и трајање тих појава.

На крају ћу цитирати нашег великог писца који даје бритку и непогрешиву дефиницију улизице или полтрона у свом делу ''Тврђава'':

''Улизице – то су за мене најгори људи на свијету, најштетнији, најпокваренији. Они подржавају сваку власт, они и јесу власт, они сију страх без милости, без икаквог обзира, хладни као лед, оштри као нож, као пси вјерни свакој држави, као курве невјерни сваком појединцу, најмање људи од свих људи. Док њих буде нема среће на свијету, јер ће уништити све што је истинска људкска вриједност.''

Да ли вам иначе делује познат овакав опис? Сигуран сам да док читате у глави одмах замишљате такву особу која вам полако пије крв и једе џигерицу целу вечност. И попиће вам је и појешће вам је, сигурно.

Владимир Красић