Био једном један мали град у којем су се сви знали и преко родбинске, пријатељске и кумовске везе све се лако завршавало. И посао, лекарски преглед, невезани појас, незаконски направљен прозор.... и оцена у школи. Још ако је, хипотетички говорећи у добијање жељеног уплетен и општински службеник...без грешке се долази до циља. А ако, опет хипотетички речено, тај који жели нешто на муфте има на пример хладњачу којом се хвали на сва уста, или можда јаку приватну фирму....Не може му се стати на пут! (Е то он мисли!) Идемо од почетка.
И тако долази крај школске године. У свим школама све чешће родитељи, ти исти који су читаве године били заузети, сада нађоше чак и више од слободног времена да чуче испред врата школа. И некад оправдано, чешће не, они свесно или не, врше притисак, траже оцене, објашњавају и оправдавају своју децу. Деца ко деца, слика и прилика својих родитеља, а у овом времену често препуштена управо школи, или некој баби, неком деди. Међу оправданим и често потресним причама, провуче се и неки кукољ. И неко ко се читаве школске године позива на оца хладњачара (оног истог са почетка приче) , његове паре, моћ, везе...и ништа не учи. И остала деца помало с разлогом узнемирена гледају како он лагано иде до краја школске године са рукама у џеповима, док они вуку књиге, свеске, погрбљено над столом сатима уче, пребирају по чинији на кухињском столу довољно металних новчића за ужину. И сигурно се питају има ли правде? И претпостављају да се све може купти новцем.
Е некада и не може.
И онда тај исти бахати приватник улази једног преподнева у једну школу и са врата почиње да виче, прети наставнику који је решио да његовом детету да оцену коју заслужује, помиње своје паре, нуди куле и градове.... И не пролази.
И тада се у причу укључује општински службеник, који гле чуда, у време своје паузе за доручак дуге сат времена (!) , долази са тим истим моћником, као подршка, пардон пријатељски! Општински службеник који некако има везе са образовањем....
Али ни тај новац, ни та нека организација на коју се позива изнервирани отац, ни тај општински службеник са неком везом са образовањем (?!) не могу да избришу чињенице и васпитнообразовну улогу школе. Оцена остаје иста- јединица!
И сви схватају да је у реду да се помогне, изађе у сусрет, али да границе постоје и да не може све да се купи новцем, или службеником који има неку везу са образовањем.
А деца која су учила и мучила се и изгубила наду да има правде, коначно осећају да је ипак има и да је школа школа, а не пијаца на којој се цењкамо! Њихови погледи су награда за све што се истрпело до оца и општинског службеника!
Биљана Рогановић
Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.
Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.
Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.
Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.