Поверење градимо , па , верујемо док има смисла ; или престанемо , са губљењем смисла .

Значи , имамо или немамо .Верујемо или не верујемо .

Свесне , зреле особе тако функционишу . То је чиста логика ,осећајно маркирана , и једина прва и права компонента која траје за све процесе ( родбинске , пријатељске , љубавне , пословне ..).

Без безусловног поверења (које је кулминација и идеал (самим тим и тешко достижан)) нема ни љубави праве . Поверење је најинтимнији чин ( апстрактни , суптилни : контакт, однос , процес ...) , то је снага , .енергија , чврстина , моћ, слобода .

Поверење је база пријатељске релације , која је опет база љубави .

Да ли права љубав постоји не знамо ...али кажу да искрена да , и да помазе против страха . А поверење је наш панцир којим идемо кроз живот ..штитећи и љубав .

Према професору Владети Јеротићу љубав има 4 компоненте :

-духовну,

-интелектуалну ,

-емотивну и

- физичку .

Ни једну не треба запоставити...јер поверење слаби ... док не ослаби ;

а онда , чиста логика- то није љубав ...

То је прећутно стање, свесно , (што не значи и искрено , јер да је искрено поделили би га, суочили би се са партнером ), али присутно- да ствари нису као пре .

Углавном , како пластифицирам иначе , 5- 10 % ,људи утроше на физичку у браку ,

а 90- 95 % треба : разговарати , осетити , разумети..

А поверење је потребно за то .

А искреност је све што нам је потребно да би поверења било . Уопштено , не везано та брак .

Кажу да је то, бити искрен , говор мржње само онима који су неискрени .

И слажем се са тим.

Треба покушати , не одустати ако има смисла , ако видимо да схватају да је то језик који их ослобадја од страха ,испуњава миром , слободом... У супротном , повући се и заштитити ( док тај неко не схвати колико вредимо , јер нас је тражио , што указује да смо му потребни ..али ,понављам , ако уопште може да схвати ).

Јер , зашто се трошити на нешто , губити енергију , време , слободу ...на особе , догадјаје који нам не пријају , троше нас , унесрећују .Треба знати стати , када схватимо да трудом , покушајима, доказивањем губимо себе ,да смо на граници пута да падамо у својим очима .

Јер , поштовање себе је увек на 1.месту .У љубави поносу нема места , али поштовању да , и те како .То је малтене само поверење .

Заузети се за неког као за самог себе , бити уз њега , и за њега , и у добру и у злу .

Јер , поверење је , посебно у љубави , за мене дах .

Марија Аранђеловић Ромбис