Прво полугодиште у школама се ближи крају. Ова чињеница можда и није толико битна за све школарце, али за ученике осмог основне и четвртог разреда средње школе и те како јесте. За њих је ово крајње време да донесу одлуку о даљем школовању.

Као ученик четвртог разреда гимназије, још од почетка школске године сам жртва панике која је последица моје неодлучности око избора факултета. Ништа одлучнија од мене није била моја другарица из клупе. Родитељи су јој предложили да потражи савет у Националној служби за запошљавање. Да, она црвена зграда у улици Цара Лазара, позната као биро, не представља само уточиште незапослених већ, поред осталих послова који се тамо обављају, пружа младима бесплатно саветовање у вези наставка образовања.

Овде се јављају најчешће гимназијалци. Гимназија је средња школа која пружа најопштије образовање и захтева наставак школовања. Због тога се њени ученици често одлучују да потраже помоћ при избору професије. Међутим, све више гимназијалаца је одлучно по том питању и имају идеју и циљ. Најпопуларнији факултети међу њима су електронски, медицински и филозофски.

При првом разговору са психологом сазнала сам за сајт www.careers.ac.rs преко којег могу да се упознам са свим државним факултетима у земљи.

Мој проблем је био то што ме занима све и све бих да пробам. У тој гужви се лако збуним и не знам за шта да се одлучим кад дођем до тренутка да морам да се определим за један пут. Има доста деце која долазе из тог разлога, али постоје и они који нису толико упућени у све могућности, занимања и факултете. Има, наравно, и оних који су се већ одлучили, али још увек нису сигурни. А често се дешава и да родитељи своје дете бомбардују саветима који се супротстављају његовим интересовањима и жељама. На тај начин настаје општа пометња у мислима.

Као и већина средњошколаца, ни ја нисам знала за то. Како сам добила од другарице информације о томе одлучила сам да одем са њом, што из потребе, то и из радозналости. У овом тексту поделићу са вама искуство које вам може користити.

Саветовање о ком говорим зове се професионална оријентација, а код нас је обавља саветник за планирање каријере, психолог Бранислав Страхинић. У канцеларији број 17 од 08:00 до 15:00 часова можете обавити разговор и одрадити неколико тестова који чине професионалну оријентацију. Тестирање се заказује унапред.

На тестирање не смемо доћи уморни, исцрпљени и гладни. Тестирање и разговор трају око два сата. Оно што знам да је нама најважније, добијамо оправдање за то време које проведемо на бироу, јер се тестирања најчешће врше за време наставе.

Први на реду је разговор са психологом. Другарица и ја смо заједно дошле, али правило је да се разговор води у четири ока, тако да смо то обавиле на смену. Разговор траје око двадесет минута. Обавља се у виду интервјуа који садржи питања о успеху у школи, ваннаставним интересовањима и о нашој личности.

Касније су дошли тестови које смо магле да радимо у исто време. Први су тестови способности којих има пет, тестови нумеричких, вербалних, перцептивних, логичких и спацијалних способности. За ове тестове имамо одређено време за које треба да их одрадимо. Има много питања и није могуће у радити сва за дато време. Поента је да се уради што више и да одговори буду тачни. Сва су питања затвореног типа, односно на заокруживање. Тестови се раде обичном оловком и нема брисања, али погрешан одговор може да се прецрта.

По завршетку тестова способности радиле смо тестове личности и професионалних интересовања. За њих нисмо имале ограничено време, али тестови су прилично дуги. На тесту личности имале смо 180 изјава у вези личних особина које оцењујемо бројевима од 1 до 5, у зависности од тога колико се слажемо са њима. Тест интересовања садржи стотинак питања. Једно питање садржи описе два занимања које морамо да упоредимо према свом интересовању и оценити их са 0, 1 или 2.

За недељу дана психолог нас је звао на саветовање које смо, такође, морали да обавимо у четири ока. Тада сам сазнала резултате свих тестова. Резултати су поверљива информација и њу знате само психолог и ви. На основу свих тих резултата, бројева и графика, психолог може да предложи занимања којима би било најбоље да се бавите.

Не заборавите да психолог не треба да врши велики утицај на вашу одлуку, он је ту само да вас усмери. Нико не може да донесе одлуку уместо вас, јер нико неће ићи на предавања учити, а касније и радити уместо вас.

Само полако и без нервозе, имате још времена. Немојте да уписујете факултете које не волите и који вас не занимају. Доказано је да људи који упишу факултет који воле завршавају исти са већем лакоћом, показују већу вољу у потрази за послом, а кад га нађу дају све од себе да у њему буду најбољи.

Милена Перић