Обећања ... Или ... када се открије све , а открије се увек ,“ извињења „ , закаснела ; па чак и она ако се десе „ благовремена „ , након неких злочина , имају ли : смисао , тежину , вредност икакву ...

Могу ли ублажилти и утешити : недужне , васпитане , засигурно бунтовне с разлогом , храбре ; „ криве „ – само зато што је неко тако одлучио , да надмоћ покаже баш над таквима ; случајно погодним за „ демонстрирање „ слабости , неке самопрозване надмоћи , или пре , немоћи .

Погледи оштри , кроз које се виде плачљиве нежне душе , али толико јаки , да стамено стоје , конектујући се са правдом , вером у исправно ; високо , као да су власници : мисли и држања и снаге мудраца : старих , зрелих људи ... И јесу . Сазри и дете у старог , зрелог човека , а камо ли младић , или човек . Искуство сазрева и оштри погледе људи . Чак се и у осмеху касније осећа та брзо сазрела секунда , минут ... још : зрелија ,одлучнија ,“ пркоснија „ , лекција коју „ ученик „ никада не заборавља .

Тада , ништа не помаже , и тада ништа није важно , осим схватања , истине .Некада су минути искуства јачи од година живота . Некада , у минути разазнамо јесмо ли : слаби ,или јаки . Некада , у минутима изгубимо , или добијемо поверење , које нам је јако и кристално јасно , као само сазнање , каквог год да је поларитета ( позитивно или негативно , стечено или изгубљено ), такво .

И ко је ту победник ? И каква је ту победа ?

Морална у неморалном , или неморална у моралном ; жив над мртвим , или мртав над живим ..?

Да је неморалан имао свест о моралу не би до злочина дошло . А да је моралан имао свест о неморалном , не би га људски прихватао .

Зар без судјења пресуде такве , никада поправљиве , лако се доносе ?!

Зар без судјења , и тек тако , нелогично , гасити ... или потхранити , задовољити бес осудом невине ( а невини су сви док се не докаже супротно ) ?

Колико јадна душа мора бити да тако „моћно“ може себе доживети , бити задовољна собом , својим нељудским чином ... и јесте ли уопште то душа , или је реч о празнини , вулканима пуних мржње , које је повукла слабост ка неким нељудским чиновима , послушност , служење злу ...

Тешко је познати злокоба , углавном касно се упознаје , без сведока , до једног јединог – Господа , који не заборавља никада , на „жалост“ њиховог мира , са којим се заувек растављају и поздрављају у моменту свог злокобног , нељудског чина .

Да .. без судјења.. и дјаци крагујевачки , да без судјења и Давид , да без судјења и Џенан ...да...без судјења многи , са душом , којима није никада било јасно : како , зашто ?

А њих ће свет памтити....јер су душе ... А душа је енергија , не нестаје ...она живи , и победјује .

Марија Аранђеловић Ромбис