Опстанак...Реч коју прати призвук : борбе ... преживљавања ...опреза...

Природни или по сваку цену ?

У природи је опстанак заснован на праву јачег . Онај, ко је јачи, тај опстаје . То сам још као мала имала прилику да научим гледајући научно- образовну емисију „ Опстанак“(„ Тхе wорлд оф сурвивал“) . Једна од омиљенијих . Кроз понашања животиња у природи , и животиња медју животињама сазнавала сам – шта је опстанак .

Почев од питања за голи опстанак ( где , иако су део чопора , још од малих ногу младунци уче да морају сами да брину о себи ; да одбрана територије стално насељеног чопора, уз цонст. приправност обележавањем територије : мирисно или риком ,је као знак упозорења осталима да је то заузета територија , да не прилазе ) ; преко љубавних релација ( где лавице преузимају иницијативу када их ухвати љубавни жар , што гримасама показују , које су јасна порука за лавове , за пристанак или одбијање ; а и ту , удварање може да буде јако опасна релација ако приступа како јој не одговара , чак и за крупног мужјака , који је свакако пре тога морао да се избори за примат у удварању ) ; преко емпатије ( где лавица подједнако води бригу и штити све лавиће , и своје и оне који нису њени , које лав има са претходном лавицом ...) ; пожртвовања ( за храну , пружање заштите , помоћи ); заштите ( саме животиње за свој живот , мужјака за своју : женку , потомство , чопор ; као и лавице саме за своје лавиће када наидје на хијене ) ; до питања првенства ( где мужјак добија лекцију из лепог понашања „за столом“ од свог друга , који је моћнији од њега ; где се зна ко има првенство у прилазу појилу ... па и за остала понашања ) .

Ту сам научила и како треба животиње да умеју да „читају“ и спрам тога : схватају , размишљају и понашају се ( нпр.понашање зебри када угледају лавове крај воде; где зависно од изгледа стомака животиња процењују јесу ли опасни или не ; ( ако су им стомаци пуни , знак је да су сити и да нису агресивни , и да се неће пуно задрзавати крај воде )).

И још много , много тога . Природу треба осетити заиста, свим чулима које нам је дала .

Сигурност је главни мото у животињском царству .

Слобода је код њих под свешћу строге дисциплине ; да бити жив је примарна ствар , а остало је све секундарно научено , по принципу суровог учења , где се грешке плаћају на лицу места , и животом .Ни неизвеснијег живота , ни окрутнијих , суровијих правила . Најскупље знање , које се плаћа животом ., уколико дође до грешке .

Код људи је ситуација слична , али и доста другачија . Свест је зрелија , бар би требало да буде .

Сигурност је нешто што се подразумева ( мада зависи од „чопора“ колико је јак ; јер ако је тако , нема разлике измедју њих и нас ) ; а слобода је већ ствар личног избора .Она се не подразумева (било да смо у нејаком чопору или јаком; јер ако смо у нејаком ,преласком у други можемо је купити физички , или материјално , док духовно не ; а ако смо у свом , јаком , где имамо сигурност , ту слободу морамо некад и да „платимо“ изолацијом , јер нисмо дисциплинивани , исти ) . Слобода се некад третира тако да се све своди на почетак ... на њих , да спада под свешћу строге дисциплине ; где губи свој појмовни смисао ( неспутан , незаробљен , стање , стање у коме човек може да делује без присиле и принуде ) .

Че Гевара је рекао :“Нисам ја ослободилац . Ослободиоци не постоје . Људи сами себе ослобађају „.

Слобода је суштина човекове личности .Она има своја права ( да човек бира измедју различитих могућности и да доноси одлуке ) и обавезе ( да не шкоди другоме ) .Сви ми тежимо и желимо да будемо срећни у животу , а тајна среће је баш слобода наше воље .

Жан-Жак Русо је рекао : “Слобода човека није у томе да може чинити све што жели , него у томе да не мора чинити оно што не жели „. Слажем се , у потпуности .

Међутим , прави одговор на ову дилему коју сам имала , нашла сам у речима Ханса Кристијана Андерсена , који заправо у свом стилу то описује овако :

„ Није довољно само живети ! – рече лептир .

Потребно је имати мало Сунца , мало слободе и мало цвећа ! „

Ја бих додала уз све то и пажњу и љубав , јер без њих нема живота ни постојања слободе .

Марија Аранђеловић Ромбис