Крене једном једна екипа културе нашег града да ода пошту једном од два великана прокупачке уметности. Пут до њих, односно њихових бисти, је може се рећи лак и добро познат. Обе су на Хисару. Стаза јесте обележена степеницима које су буквално свима и затворених очију познате, бисте недалеко једна од друге чекају....

Почивају тако наши великани и чекају када ће неко некада да се сети и ода им пошту. Обично Драинац (песник) буде у центру пажње када је књижевна манифестација „Драинчеви песнички сусрети“, а Божа Илић (сликар) када је Ликовна колонија њему у част. И тако је било од како су бисте постављене на Хисару...Све до сада, јер је дошло до мале забуне!

Крене дакле тако наша културна представљајућа група да ода пошту Божи Илићу поводом почетка Ликовне колоније. И у општој гужви, јер их је у делегацији било доста спремних за сликање, стане код ни кривог ни дужног Драинца, којем су у мају већ ти исти положили венце.

И ту се неко сети да су „мало“ погрешили, па их опомене! Исправише се, али кривица је ишла од једног до другог актера....Заборавише да су само могли да прочитају име, или да сви треба да знају ко је ко од њих двојице. Можда их је омело то што је Драинац представљен без легендарног шешира...

Наравно грешка је исправљена, Драинац је остао без цвећа, а Божа Илић је коначно добио више него скроман букет!

Наравно, важна је намера, а ова ситница...препричаваће се! Ко зна, схватиће!