Осврт из трећег доба ( од петка до петка)

Ове недеље ми је стигло још једно решење о пензији. Оно прво било је без просека за 2018. годину. Једва сам чекао то друго, са обрачунатим зарадама за прошлу годину. Сад кад легне она ПРАВА...И – има шта да видим ( што рекао неко од Топаловића: „ Сад кад се нисам шплогирао...“), износ мањи него досад. Наздравље.

Госпођа из ПИО фонда, на чију љубазност не могу да се пожалим, лепо ми је све објаснила: Висина старосне пензије одређује се применом члана Тог и Тог, множењем личног бода вредношћу општег бода, израчунатог у складу са чланом...те је, сходно томе, смањење логично и нормално.

`Фала, сестро слатка, ништа ти ја ту не разумем, али ми некако лакше ако је логично.

Логично је и да мали враг звани Ивица Дачић забавља народ по белом свету, а за наше паре, тако што исписује пароле на новчаници и назива колонизаторима Амере и Британце, у срцу Њујорка, усред УН-а. Много је паметнији кад пева, чим проговори, тешко онима што морају да ваде флеке. Јер, када га министар спољних послова уфлекави, он то ради за све паре. Наше, рекосмо ли?

Пратили сте посету Клинтона и Медлин Олбрајт Косову и Метохији? Питам се, морају ли баш сви људи који се питају о судбини Срба да буду баш толико иритантни: сећате се Вилијема Вокера, Карле дел Понте, Џејмија Шеја... Вучићевићу, немо` се гураш !

А и фрау Меркелова је у истој колони. Жена која би требало да скупља документе за пензију, али јој светски мастери увлакачи нуде да буде на челу Европске комисије....Да ли вам то звучи познато: неко ко је за старо гвожђе, напрасно добије понуду као да је јуче дипломирао ( мада о било каквом дипломирању ни сањао није, осим на некој вишој преварантској)?

Да, био сам у суботу на протестима. Хтео сам да осетим тај ругајући дух побуне у овом граду. Нека девојчица је лепо отпевала песму са Косова, онда је уследило читање, не баш разговетно, већ познатих захтева, те запенушани гост-говорник, позната лица међу окупљенима...Нисам за то да се пребројавамо, који су НАШИ, а који ЊИХОВИ, јер није важна бројка већ идеја, али ни гореспоменутог духа ни идеје ја не видех. Наравно, кривица је у мени. Ионако је то место за младе, нове и паметне.

Музичка школа одржала завршни концерт. Толико та деца имају награда да ће им требати посебна просторија да их сместе. А управо је простор њихов давнашњи сан. И нечија брука, ваљда.

„ Топличанин“ је, упркос многим играријама око њега, које, по правилу,са фудбалом имају везе колико и ја са производњом нанотехнолошких делова за спејсшатл, успео да се врати у Српску лигу. Нека им се посрећи, ове године када (бар би то требало НЕКАКО да се деси) обележавају век постојања.

Ваш сасвим просечан српски пензионер