Da li zbog toga što je prestupna, u 2016. godini Opština Prokuplje ne može da se pohvali nekom značajnom aktivnošću. Nekako se sve izjalovi, prođe u senci, tiho i bez pogotka u centar. Tako je i sa Saborom višnjara, koji je, čini se na sreću svih konačno prošao!

Dugačko pripreman, pompenzo na početku a zatim skromno najavljivan, ovaj Sabor ode u prošlost. Ako ga sumiramo, teško da možemo reći da smo na dobitku. Cilj je trebalo da bude promocija višnje, njenog kvaliteta i brendiranje ovog kraja, ali je sve to izostalo zbog niske cene koju su hladnjače preko otkupljivača nudile proizvođaču.

I dok su na 40 stepeni berači za 13 dinara brali višnju, tukli se u višnjarima, proizvođači nervozno klimali glave, otkupljivači lukavo okretali vodenicu na svoju stranu i ucenjivali, dva dana se proslavljala višnja u Prokuplju i Velikoj Plani.

A to slavlje, bez mnogo gostiju svelo se na uživanje pojedinaca. Poneka pesma već odslušane Cakane, za koju mi uopšte nije jasno zašto opet ona, jer je već bila pre manje od godinu dana, a prema masovnosti publike i tokom prvog njenog gostovanja, ne bih baš rekla da smo je želeli, predstavljanje električnog noža za rezanje (!) , nekoliko mašina i sajma hrane, ništa što u suštini treba da predstavi višnju! A da, izvinjavam se, predavanje koje nisam propratila.

To je bilo to i za to su se dale pare. Ne znam koliko, ali pitaću, ali je sad najvažnije d ali smo time nešto dobili?

Lično mislim da nismo. Cena višnje nije viša nego što je juče bila, nije se pojavio neko ko bi je otkupio po realnijoj ceni, nije se otvorilo novo radno mesto, nije bilo masnovnog opštenarodnog veselja, nisu se videla nasmejana lica.... Sve je prošlo u tišini i čini se da su svi jedva i čekali da prođe.

Kriva je ova prestupna godina, nema druge!