Прича о случају на Одељењу психијатрије прокупачке Опште болнице „Др Алекса Савић“ покренула је лавину коментара и већ два дана цео град бруји о томе. У друштву у којем живимо, не мислим на политику и сада не желим да је мешам у ову причу, чињеница је да један људски живот не вреди много. Чињеница је и да је медицинско особље често нељубазно, непредустретљиво.... и чињеница је да је ово најболнија тачка друштва, јер су на длану људски животи.
Има примера да грађани понекад исхитрено реагују, очекују немогуће, питају необјашњиво и желе чудо. И то је нормално, јер један секунд може да значи живот. Ретки су они, мада их има, који долазе у Дом здравља или Болницу из хира и да би изгубили време и излечили умишљене болести и сви ми плаћамо здравствене услуге. ... и очекујемо да будемо излечени.
Чињеница је са друге стране да нису сви криви и не треба да буду за појединачне поступке и да нико не може да предвиди шта се све може десити. И медицински радници су под притиском и то великим. И можда су им плате мале, можда немају са чиме да раде, довијају се како знају.... И знам личне примере потпуно посвећености послу. С правом могу да похвалим на пример ОРЛ, или Интерно. Прошлог лета сам у ствари схватила, по први пут у животу, колико су запослени на Интерном предани иако их нема довољно. У остала одељења сам, искрена да будем, на срећу, слабо залазила.
И доктор о којем сам можда једном писала у контексту који му није одговарао, понео се изузетно професионално према мени, али сам раније доживела и подругљиво и саркастично обраћање једног другог доктора, којег лично као новинар никада нисам поменула, али који је један текст доживео лично. Морала сам да дођем, а када ме је видео рекао је :“Дошла си, је ли?“
Да, дошла сам и опет ћу када морам, јер је обавеза свих вас да помогнете људима. Овде мислим на медицинско особље у глобалу. Зато сте се школовали, зато сте плаћени! И морамо да питамо, јер не знамо и не разумемо сви медицинску терминологију и дужни сте да нам објасните. И да, нисте довољно плаћени и треба да ваше плате буду веће од свих осталих, како бисте имали мотива за рад и били сконцентрисани. И треба вам дати максималне услове и најсавременију апаратуру. И да мислим да је то најодговорнија професија и да је треба максимално ценити и омогућити здравственим радницима све повластице и погодности!
И мислим да су појединци арогантни, слабоосећајни, неприступачни. И мислим да има пуно оних који су предани, одлични медицински радници који схватају суштину свог занимања и свесно су одлучили да буду спасиоци! И мислим да папирологија уби здравство! И треба свако ко прекрши кодекс да буде санкционисан, али колективно не можемо све кривити због појединачних поступака и грешака.
И сад, нисам сигурна да ли смем себи после овог текста да дозволим да будем болесна,јер ако опет заглавим код појединаца не знам како ће све ово схватити....
Коментари објављени на сајту prokupljenadlanu.rs не одражавају став власника и уредништва, као ни корисника сајта. Ставови објављени у текстовима појединих аутора такође нису нужно ни ставови редакције, тако да не сносимо одговорност за штету насталу другом кориснику или трећој особи због кршења ових Услова и правила коментарисања.
Строго су забрањени: говор мржње, увреде на националној, расној или полној основи и псовке, директне претње другим корисницима, ауторима новинарског текста и/или члановима редакције, постављање садржаја и линкова порнографског, политички екстремног, увредљивог садржаја, оглашавање и постављање линкова чија сврха није давање додатаних информација везаних за текст.
Строго је забрањено и лажно представљање, тј. остављање лажних података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити одобрени.
Редакција сајта задржава право да не одобри коментаре који не поштују горе наведене услове.