Осврт из трећег доба

Кренуо сам у свој редовни пензионерски обилазак нашег града (то јест Града). Неку голему разлику, осим у великом слову, не примећујем. Јер, све док са зебњом пролазите испод многих фасада, у самом центру града ( Града), eда вам не би неки подобар комад олињале стамбене зграде паона главу, све док је фасада на згради тог Града онаква каква јесте ( сећате се, својевремено је стајало упозорење: „ Пазите, са зграде падају стилске фигуре“), тешко можемо да сами себе убедимо да смо постали Град. Наравно, ред је да се свако од нас запита: „ А шта то ЈА треба да учиним да бисмо били Град?“ Јер, Град чине људи, зар не?

Овога пута ми је за обилазак било обавезно приправити гумени чамац, дубоке чизме, кабаницу или амрел. Коликогод су нас олујштина и кишурина у широком луку заобилазили, и упркос обећању министра пољопривредног да неће бити поплава и да не бринемо, опет нас је захватило, кад смо већ помислили да ћемо бити прескочени к`о Крагујевац. И код нас је, као и у читавој Србијици, вода донела НЕШТО: донела је милион доказа о нашем немару и багателистичком односу према ономе што се зове животна средина. Јер је главни проблем у поплављеним местима било ђубре које бацамо са толико преданости да бисмо у тој олимпијској дисциплини били светски шампиони.

Јесте, путарина поскупљује од 1. јула. Сасвим случајно сам ту вест прочитао паралелно са ценовником Маце Дискреције за незаборавну ноћ са дотичном уметницом. Значи, цене објављене, без тендера, па изволите- бирајте!

Кафићи су, стандардно, као сваки дан, као у свако доба дана, били пуни. И не знам колико је отрцано да се, по хиљадити пут питам: од чега живе сви ови људи? Нека су живи и здрави и нека се множе.

Наш председник рече ономад да би требало да жене у Србији рађају 3,2 деце. У том тренутку паде ми у очи премијерка иза његових леђа. Онако, полузадовољна: рачуна, имам једно, још два кома 2 комада и- то је то. Потрудиће се моја госпођа и неки донор. Полузадовољна је била и поводом извештаја Европске комисије, који је вазда био повод за самозадовољство, сад, одједном- па није ни толико битан. Добро да није, по свом скороуспостављеном обичају, и оне који су извештај донели послала (назад) у шуму!

Да, неко је ( у нашој вароши) бацио бомбу на берберницу. Можда је био незадовољан како су му штуцовани бркови. Или га сврбела шија од длачица након подшишивања ( „ Е, да видиш како ја шишам!“). Ко разуме ово дивљање, његово је царство земаљско. Као и тучу „делија“ и „гробара“ на ватерполо утакмици. Само ли су зато ишли у Шабац, а није вашар?! Можда би многи рекли- циркус! Не бих се сложио. Прави циркус је синоним за добру организацију и, неретко, врхунско баратање телом и духом. Размислите о томе.

Али су зато Прокупље, Топлицу и овај део Србије представљале две учитељице у Будви, на сусретима најбољих педагога бивше Југе. Респект.

Исти такав наклон и за виртуоза Николу из Блаца који је, у тој приморској авантури Топличана, својом хармоником „покорио“ гореречену Црну Гору, само у Тивту.

Ваш сасвим просечан српски пензионер