Драгомир Стефановић - Стефа је изабран за најбољег фудбалера Топличанина у 100 година постојања клуба. Он је био члан златне генерација Фудбалског клуба "Топличанин" која је играла давне 1971/1972 године у Другој савезној лиги Југославије.

" То је било време када су деца много времена проводила напољу са лоптом, и свако би се одлучио за неки спорт. Мој избор је био фудбал, прво сам рекративно играо са другарима на Царини , после кренуо у Топличанину."-каже нам Стефановић.

За 100 година постојања кроз Топличанин је прошло неколико хиљада играча, свако раздобље је имало свог најбољег фудбалера. Али већина фудбалске јавности и добрих познавоаца фудбала се слажу да би идеални тим свих времена Топличанина на терен истрчао у следећем саставу: Томислав Здравковић-Лашић (голман), Владимир Стојановић - Сељак (десни бек), Никола Марковић-Коља (леви бек), Стојан Цакић-Буза (десни халф), Богдан ракићевић-Болац (центархалф), Славољуб Станковић-Лубе (леви халф), Братислав Стебих-Бацко(десно крило), Драгомир Стефановић-Стефа (десна полутка), Звонимир Видаковић-Стрки (центарфор), Милан Кајгановић-стари Кајга (лева полутка) и Илија Јовановић-Ика (лево крило).

"Највећи успех у каријери за мене је наш пласман у Другу савезну лигу старе Југославије.То је био огроман успех за све нас. Моја најдража утакмица је била 6.маја 1973. године када смо на нашем стадиону победили јаку екипу Приштине резултатом 3:2, иако смо од 6.минута играли са играчем мање."-истиче Стефа.

Пласман у Другу лигу је остварила екипа у саставу: Чавић, Николић, Марковић, Миличевић, Спасојевић, Бањац, Вељковић, Мијалковић, Стефановић, Станковић и Новаковић. Ову екипу је као тренер водио Димитрије Јовановски.

Стефановић је у својој каријери радио са многим тренерима , најбитнији од њих су били: Милићевић, Мика Кајгановић, Јовановски, Чолаковић, Жика Миленковић и Александар Петаковић, али ниједног не жели да посебно издвоји. Свако је на неки начин утицао на његову каријеру. Највише је уживао у игри са Стојаном Цакићем - Бузом у Топличанину и са Мирољубом Ђорђевићем у Радничком из Пирота. Узори из света фудбала су му били чувени Пеле и Рајко Митић.

У разговору са нашим старијим навијачима сазнајемо да је Стефа био веома дисциплинован играч, фер плеј му је увек био на првом месту, а сазнали смо да у каријери није добио ниједан црвени картон.

У разговору сазнајемо да су му најдражи голови у чувеној победи против Приштине и гол против екипе Златара.

"Био сам пресрећан када су ми саопштили да сам изабран за најбољег фудбалера у клубу као што је Топличанин са 100 година дугом традицијом. Задовољтво је било још веће јер знам колико је врхунских фудбалера носило дрес Топличанина свих ових година."- на крају разговора додаје Стефановић.

Захваљујемо се нашем слављенику Стефи на разговору о фудбалу и остављамо га у клубу пензионера да одигра још коју партију шаха и домина.

Владан Милутиновић - Цар